Saracin: Priština učinila korak napred u vezi sa ZSO, „progutana teška tema“

„Utisak sa mojih sastanaka u Prištini je da su oni načinili korak napred. I očekujemo da to pokažu i na terenu u narednim danima i nedeljama“, rekao je Saracin. Kaže da su poruke prištinskih zvaničnika za njega „verodostojne“. Međutim, iako tvrdi da se na Zapadnom Balkanu „nikada ne zna“, kaže da je ponekad od pomoći držati ljude za reč i reći im: „Slušamo šta govorite javno, ali ostaćemo pri onome što ste nama rekli“.

Prokomentarisao je i to što Srpska lista bojkotuje predstojeće izbore na severu Kosova sa izrekom ‘onaj ko izlazi iz sobe mora da razmisli kako će moći ponovo da uđe'“.

On smatra da Srpska lista za sada nema taktiku na koji način da „ponovo uđe“, a povodom zahteva ove stranke za povratak u institucije, od kojih je jedan da se formira ZSO, Saracin poručuje:

„Mi želimo da se to desi i trudimo se da budemo od pomoći na tom putu, ali ne bih komentarisao i stavio na moj dnevni red redosled koji je predstavila Srpska lista“.

Nemački zvaničnik započeo je radnu nedelju posetom Kosovu, gde se sastao sa najvišim zvaničnicima. Za KoSSev portal govorio je na kraju posete, a neposredno pre nego što se uputio za Beograd gde ga danas očekuju sastanci sa srpskim zvaničnicima.

KoSSev: Nakon februarskog sastanka u Briselu i martovskog u Ohridu, kako Nemačka ocenjuje sporazum koji je postignut i implementacioni plan?

Saracin: Drago nam je što je Ohrid bio uspešan i mislimo da je ovo zaista važna šansa za region – za Kosovo, Srbiju i ceo region, za nastavak, da se ide dalje i da region bude jasno na evropskom putu, ali i obe zemlje. Mislimo da je implementacija ključna, a priča može biti zaista velika priča o uspehu, ako se dođe do implementacije. Mislim da, čim budemo krenuli dalje i radili na konkretnim koracima, da to može da bude kao jedan korak koji vodi ka drugom, netipično za Zapadni Balkan. Pozitivan potez se pokaže kao razlog za sledeći pozitivan korak, koji može biti razlog za sledeći pozitivan potez, i još jedan.

Mnogi ljudi u regionu će reći da sam idiot jer verujem u pozitivne poteze, ali mi smo u sklopu Berlinskog procesa pokazali da je moguće postići pozitivne sporazume ako razmišljate pozitivno i mislim da Ohrid može biti prekretnica da se situacija u regionu od minus-minus pretvori u plus.

KoSSev: Šta je Nemačka preduzela kako bi dovela dve strane do toga da postignu ovaj sporazum?

Saracin: Dakle, mi smo, zapravo, uglavnom pokušavali da budemo od pomoći kao država članica Evropske unije. Dakle, znam da se to ponekad ne vidi u regionu. Međutim, Nemačka je samo jedna od 27 članica Evropske unije. Mi smo najveći, ali to ne znači da smo nešto drugačije.

Pokušavali smo da pružimo podršku i trudimo se da svoje kapacitete stavimo u službu visokog predstavnika EU, gospodina Borela, i specijalnog predstavnika za region, dijalog, gospodina Lajčaka. Dakle, mi smo bili dobri momci koji su radili za šefove u Briselu, a možda čak i nešto više od rada, tako da je ovo bila naša uloga.

KoSSev: Nešto više od rada? Šta to tačno znači?

Saracin: Vršili smo jak pritisak na obe strane da se slože i pokušavali da im kažemo – „slušajte, ovo je vaša šansa, ne propuštajte ovu šansu, možda nećete dobiti mnogo novih“.

KoSSev: Verujete li da će ovaj sporazum biti sproveden na terenu sa istom efikasnošću kao što je i postignut, iako iza zavese javnosti? Koje su to, prema Vama, poteškoće u vezi sa njegovim sprovođenjem?

Saracin: Mislim da je politička volja uvek najveće pitanje u politici.

KoSSev: Ima li političke volje u ovom slučaju?

Saracin: Mislim da mnogi ljudi ne veruju u političku volju koja je pokazana u Ohridu. Dakle, odlučujuće je da se sada, putem implementacije, dokaže politička volja.

KoSSev: Da li mislite da zapravo postoji politička volja u Beogradu i Prištini da se ovaj sporazum sprovede? Ili se samo kupuje vreme?

Saracin: Pa, moram da budem iskren, večeras idem u Beograd, pa nisam još uvek razgovarao sa srpskim zvaničnicima. Video sam neke izjave za medije i konferencije za štampu, pa bih sačekao sa jasnom procenom o njihovoj političkoj volji dok ne obavim lične razgovore, a ne samo na osnovu konferencija za štampu.

Kosovska vlada i drugi zvaničnici su mi juče u Prištini dali jasnu indikaciju da postoji politička volja da se isporuči ono što je dogovoreno u Ohridu. I takođe mogu da kažem da jasno zahtevamo od njih da ne iznose samo lepe reči o implementaciji, već i korake za implementaciju i napredovanje. I mislim da je ovo ono što sada želimo da se odigra.

KoSSev: Sve vreme slušamo o tome da će ovaj sporazum poboljšati živote Srba. Kako tačno? Šta ovaj sporazum donosi Srbima sa Kosova?

Saracin: Dakle, ako pogledate Srbiju, imamo 80.000 nemačkih radnih mesta, a baš u aprilu otvorena je, na primer, jedna velika fabrika. Reč je o investiciji od 200 miliona evra.

Znate za automobile nemačkog Mercedesa, A klase? Imaju ogromne ekrane na prednjoj strani. A ekrani ne samo da se proizvode u ovom novom pogonu u Novom Sadu, već se i razvijaju u Srbiji. Imate sjajne poslove, imate veliku platu, imate vrtić, imate doktora u fabrici, imate čak i Oktobar fest.

To su poslovi koje nemačke kompanije omogućavaju u Srbiji. U međuvremenu, koliko ih imate ovde? Šta Vučić radi da privuče ove kompanije iz Nemačke? On Srbiji nudi stabilnost i evropski put. Ovo je glavni argument zašto su nemačke kompanije tamo. Potrebna vam je stabilnost, potrebna vam je jasnoća o budućnosti ovog regiona, ali i zajednice na severu, jer je njihov put ka Evropskoj uniji – put Kosova.

Tada imate stabilnost i mogućnost da idete napred. Mislim da je ovaj sporazum šansa da se da jasan okvir kako doći do stabilnosti, te jasnoće o budućnosti i mislim da ovo može da oslobodi potencijal koji postoji ovde.

Najveći trgovinski partner za Kosovo je Evropska unija, Nemačka, ekonomski partner, ali naravno, Srbija je važna i kao ekonomski partner za Kosovo i za ceo region. A takođe, ono što radimo sa Kosovom, sprovodi se kroz dosta fizičkih prolazaka kroz Srbiju.

Dakle, jasno je da je mnogo šansi za srpsku privredu i na Kosovu, a evo dela gde to možete zajedno premostiti. Ali, potreban vam je jasan okvir za perspektivu, kakva će biti budućnost Severne Mitrovice, Južne Mitrovice, četiri opštine na severu, Srba širom Kosova. Kakva će biti budućnost – odgovor na ova pitanja o tome šta sledi –  Ohrid je šansa da se da odgovor.

Ne plašite se budućnosti. Postoji poravnanje, naći ćemo način, moći ćete da uđete (u EU). Mislim da je ovo glavna poenta. Dakle, ne mogu da obećam da će sutra biti toliko nemačkih poslova, zbog toga što ste potpisali, ali mislim da je ovo šansa da dobijete dobre poslove, da dobijete bolje šanse za budućnost, za Srbe koji žele da žive na Kosovu.

KoSSev: U osnovnom sporazumu imamo član 7. Kako ste razumeli član 7? Da li je to što je njime predviđeno manje od Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom ili predviđa izvršna ovlašćenja? Šta će Srbi da dobiju ukoliko se ovaj član primeni?

Saracin: S jedne strane, „samoupravljanje“ je termin koji se tamo koristi. A na pitanje ‘šta je odgovarajući nivo’, neću moći da odgovorim na način koji svi razumeju. Mislim da je jasno da se moraju ispuniti sporazumi iz 2013. i 2015. o Zajednici opština sa srpskom većinom, a član 7. opisuje kako to treba da se učini. Međutim, neću precizno da komentarišem o kom tačno stepenu će moći da se radi, to je van mojih nadležnosti. Važno je da pronađemo način da dođemo do procesa pronalaženja pravog obima, visine ovih pitanja. O tome se raspravlja u dijalogu.

Moj utisak je da je ova, za kosovsku stranu, veoma teška tema Asocijacije opština sa srpskom većinom sada progutana. I Nemačka i međunarodni partneri su uvek bili jasni oko toga da očekujemo od Kosova da to ispuni, a moj utisak je da je to sada prihvaćeno i u Prištini. Možda grešim, ali ovo je utisak sa mojih sastanaka u Prištini – da su oni načinili korak napred. I očekujemo da to pokažu i na terenu u narednim danima i nedeljama.

Dakle, mislim da je ovo ogromna šansa. Naravno, samo ukoliko želite da ovo odigrate pozitivno, kako biste to rešili – obe strane. Ako želite da obeležite narednih 25 godina diskusijama o tome kako tačno treba da izgleda Asocijacija opština sa srpskom većinom, samo da biste imali razloga da se ne složite, nećemo moći da rešimo ovo. Ali mislim da postoji trenutak koji je samo drugačiji. Ako grešim u ovome, hajde da probamo, da vidimo. Ali ne pomaže ukoliko postoji strah od pokušaja, neuspeha, jer ukoliko ne pokušate, takođe nećemo ništa postići.

KoSSev: Kosovski premijer je nedavno, nekoliko puta rekao da neće da dozvoli da Asocijacija bude onakva kakvu Beograd želi. Da li je moguće pronaći zajednički jezik? Evropska unija kaže da strane treba da se dogovore oko toga kako bi ZSO trebalo da izgleda. Ne vidim da obe strane imaju istu viziju o Zajednici. Vi?

Saracin: Takođe ne vidim da obe strane imaju istu viziju, ali mislim da je moguće postići sporazum sa kojim se moraju uskladiti obe strane. I mislim da je to jedan od glavnih ciljeva međunarodne zajednice koji se sada postavlja. U Berlinu smo dokazali da oni mogu zajedno da potpišu stvari. Brnabić je čak sedela pored zastave Kosova i potpisivala, jer su rekli – „u redu, to je regionalna saradnja, ostavimo ovo po strani, hajde da uradimo nešto“. A potencijal ovog Ohridskog sporazuma za regionalnu saradnju je tako ogroman da približi Kosovo i Srbiju i svih njih šest Evropi.

Region može biti toliko moćan, toliko nade može biti dato time. Mislim da postoji šansa da se dođe do stvari, ukoliko su obe strane voljne da se pokrenu. Mislim da predstavlja neki napredak to što se od bacanja suzavaca protiv bilo kakve Asocijacije došlo do – „neću pristati na to šta je vizija Srbije“. Dakle, hajde da pokušamo da dobijemo nešto tamo.

KoSSev: U vezi sa razgovorima sa Kurtijem i kosovskom vladom, kažete da ste dobili poruku da su spremni da urade nešto u vezi sa Asocijacijom ili samoupravom za Srbe – šta god to značilo?

Saracin: Da, to je bio utisak koji su nam preneli – da su voljni da načine korak i isporuče ono što su obećali u Ohridu. Za mene je ovo zvučalo verodostojno. Zapravo, na Zapadnom Balkanu se nikad ne zna, ali ponekad je takođe od pomoći držati ljude za reč i takođe im reći -„slušamo šta govorite javno, ali ostaćemo pri onome što ste nam rekli“.

KoSSev: Kada je u pitanju član 7, Albanci na jugu Srbije žele ista prava za sebe, koja bi imali Srbi ovde na Kosovu. Oni žele reciprocitet. Da li će Albanci na jugu Srbije dobiti ista prava na osnovu reciprociteta?

Saracin: Srbija je članica Saveta Evrope i prava manjina su važan deo Saveta Evrope, ali i evropskog zakonodavstva, i naravno, kao partneru Srbije – za nas je važno da se građani Srbije, bilo koje nacionalnosti ili porekla, osećaju da se ova prava poštuju, koja se obično definišu propisima Saveta Evrope, ali i koja su neophodna za članstvo u EU.

Međutim, ne mogu detaljno da komentarišem, nisam dovoljno upućen u konkretnu situaciju, ali sam obavio neke razgovore. Mislim da to nije deo dijaloga i mislim da nije ispravno da se kaže da je Kosovo zemlja koja će se pobrinuti da se manjinska pitanja u Srbiji reše na pravi način, jer mislim da smo u prošlosti imali previše uplitanja iz drugih zemalja u susedne zemlje i ovo je više primer toga kojim putem ne bi trebalo da ide kosovska vlada.

KoSSev: Jedan od Kurtijevih zahteva za formiranje Zajednice je reciprocitet u pravima za Albance u Srbiji. Da li ste sa njim razgovarali o tome? Da li Vam je rekao nešto o tome?

Saracin: Pa, u mnogim razgovorima sa kosovskim zvaničnicima dotakao sam se ove teme, i moram da kažem, ne vidim osnovu u sporazumu iz 2013. da se bavimo ovim pitanjem. Mada, naravno, mogu da razumem, ali mislim da je to pitanje koje je bilo u Beogradu, koje je bilo u međunarodnim obavezama Beograda i mislim da nije najbolja ideja da se ono postavlja sa Kosova.

KoSSev: Šta je sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koja se takođe pominje u članu 7, i njenim statusom? Šta nam možete reći o ovom delu člana, šta Vam je Kurti rekao o ovome?

Saracin: Mislim da je budućnost Srpske pravoslavne crkve na Kosovu jedna od tema koje se ponekad potcenjuju po značaju u međunarodnoj zajednici, a i dosta problema i mogućih rešenja, jer je ova tema, kao što vidite, teško dodirljiva, kao što možete videti u mnogim susednim zemljama, koje su donele neku regulativu o ovome, a nakon toga dolazi interno odobrenje. Tako da mislim da Ohridski sporazum ovom uredbom dotiče nešto na dobar način, što je zaista važno.

Ali, neću da idem u detalje, osim što ću reći da Ohridski sporazum potvrđuje prava Srpske pravoslavne crkve i da će za to biti važno pronaći način i u postojećim propisima međunarodne zajednice. Kosovo je apliciralo za Savet Evrope, a pitanje verskih prava je takođe važno za Savet Evrope, tako da mislim da je ovo pravi okvir za bavljenje pitanjem budućnosti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu na pravi način. Ali neću detaljnije, jer će to biti preko mojih kapaciteta, mojih kompetencija – da to zaista detaljno analiziram.

KoSSev: Kako komentarišete nedavna dešavanja na Kosovu? Imamo nove paljevine automobila na severu, imali smo i hapšenje jedne osobe. Istovremeno, Priština sve to povezuje sa Beogradom, a Beograd, sa druge strane, optužuje Prištinu za podizanje tenzija pred sastanak u Briselu. Kako ovo komentarišete?

Saracin: Mislim da je paljenje automobila ozbiljna pretnja, treba to shvatiti veoma ozbiljno i jasno je da to nije prihvatljivo. Mislim da krivična dela, naravno, treba da procesuiraju nadležni organi. Nemam podatke o licu koje je privedeno, ali ono što čujem jeste da je postojao neki zakonski osnov da se to uradi, koji zapravo niko ne osporava. Tako da mislim da bi svako trebalo da izabere u vezi sa kojim osobama će javno da se oglašava, a ne da pravi loš izbor.

Generalno, mislim da je sada vreme da pokušamo da proizvedemo smirenost i predusretljivost za pozitivne rezultate u prvim koracima implementacije. Znate, to je kao kada dete pravi prve korake. Možda padne na sekund, ali važno je pustiti ga da napravi prve korake. I sa svakim korakom naučiće kako to da uradi i dobiće neki kredibilitet i samopoštovanje da bolje hoda.

Ovaj Ohridski sporazum je kao dete. Jer svakim korakom implementacije ovog Ohridskog sporazuma magija će biti sve jača, snaga će biti sve jača i poverenje će da raste. Dakle, hajde da ne pričamo pre nego što počne da hoda. Hajde da pokušamo na pravi način, da kažemo – ok, prošetaj malo, idemo, hajde da uradimo nešto.

KoSSev: Kada očekujete da će se krenuti sa implementacijom. Da li se kreće od Zajednice srpskih opština ili nečeg drugog? Da li postoji nekakav plan u vezi sa ovim?

Saracin: Znate ko vodi dijalog, to je Miroslav Lajčak pod pokroviteljstvom gospodina Borela i morate njima postaviti ova pitanja, oni će vam dati kompetentnije odgovore.

KoSSev: Znači nemate nikakve informacije u vezi sa ovim?

Saracin: Možda imam neke informacije, možda i nemam, ali ću vas samo uputiti na njih, jer su oni majstori procesa.

KoSSev: Sastali ste se sa predstavnicima Srpske liste. Koje su Vam predloge izneli, a koje zahteve, brige i probleme?

Saracin: Sastajao sam se sa Srpskom listom, ali i sa nevladinim organizacijama iz srpske zajednice na Kosovu. Zapravo, svaki put kada sam na Kosovu, a i kada sam bio na Kosovu u poslednjih deset godina, uvek sam se sastajao sa izabranim ili drugim predstavnicima srpske zajednice da bih stekao utisak o njihovoj perspektivi.

Srpska lista nam je govorila o svojim mukama, o onome što vide kao slabosti i greške kosovske vlade, o trenutnoj situaciji i razlozima njihove političke odluke da ne učestvuju na lokalnim izborima koji su pred nama. Takođe, civilno društvo je bilo kritično sa jedne strane prema vlasti u Prištini, ali i prema Srpskoj listi i drugim predstavnicima lokalne srpske zajednice.

I za mene je važno da kažem svima iz srpske zajednice na Kosovu da njihovu zabrinutost shvatamo ozbiljno i da znamo kakav je utisak i osećaj koji postoji ovde. Razgovarali smo i sa vladom u Prištini, sa kosovskim vlastima, o onome na šta se žali srpski narod, što ne znači da smo sledili sve argumente Srpske liste, naravno. Mislim da je važno da se održe lokalni izbori, kako bi se i građanske organizacije koje čine Srbi politički izrazile, u legitimno izabranim političkim telima, koje bi u tom slučaju imale veće kompetencije da iznose svoje zahteve centralnim vlastima u Prištini, a i nama. Ali za nas je važno da razgovaramo sa skoro svima.

KoSSev: Šta mislite o tome kako će bojkot izbora od strane Srpske liste uticati na politički život Srba na Kosovu? Da li će bez ove stranke izbori biti legitimni?

Saracin: Teško mi je da predvidim. U Nemačkoj imamo jednu izreku u politici kada neko odlazi – Onaj ko izlazi iz sobe mora da razmisli kako će moći ponovo da uđe. Mislim da Srpska lista još nema taktiku na koji način da ponovo uđe u nju i mislim da bi verovatno bilo dobro da nađu način da se ponovo uključe i da se opet posvete političkoj sferi. S druge strane, takođe mislim da je to njihova odluka.

Sećam se da je u Srbiji, na primer, opozicija bojkotovala izbore i to na kraju nije bilo dobro za snagu opozicije u Srbiji. Ne znam da li je ovo „jedan prema jedan“ da bi se moglo porediti, ali mislim da, da sam na njihovom mestu, možda ne bih odlučio ovako, ali su mi izneli razloge, pa kako da sudim o tome? Moramo da prihvatimo njihovu odluku, ali mislim da je važno znati da ne možemo uvek da odlažemo izbore, pa opet da odlažemo izbore. Ovo nije Mostar. Mislim da je važno da se održe izbori, da su zapravo trenutak da narod izrazi svoju volju. Dakle, nadam se da će da se stvore dobre mogućnosti da se izbori održe i okruženje koje se doživljava kao slobodno i pošteno, što je više moguće.

KoSSev: Šta mislite o zahtevima Srpske liste za povratak u institucije, jedan od njih je formiranje Zajednice srpskih opština?

Saracin: Pa, mogu samo da kažem da Nemačka i drugi međunarodni partneri već odavno imaju stav da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude na listi aktuelnosti i da se mora ispuniti. Samo mislim da ovu diskusiju nije tako lako održati u roku od jednog dana, pa će onda doći do magičnog rešenja i svima će to biti u redu. Dakle, ja ću se toga držati, mi želimo da se to desi i trudimo se da budemo od pomoći na tom putu, ali ne bih komentarisao i stavio na moj dnevni red redosled koji je predstavila Srpska lista.

KoSSev: Koju poruku biste poslali Srbima a koju Albancima na Kosovu u ovom kontekstu – kontekstu celokupnog dijaloga?

Saracin: Svi na Kosovu žele da se približe Evropskoj uniji, i mislim da je dijalog, možda se to nikome ne sviđa, najbolji način. I to je poruka. Mi čekamo vas, vi čekate nas, i ako je dijalog najbolji način, ne morate da ga volite, ali hajde da ipak idemo ovim putem, jer će vam se cilj dopasti. To je ono što sledi, koraci ka EU, približavanje nama, to je ono što će vam se dopasti. Tako da, ne gledajte samo na dijalog, male korake, ovo i ono, ko pobeđuje, a ko gubi, jer će na kraju svi pobediti kada Kosovo napreduje ka EU. I mi, EU i Nemačka, i mi ćemo pobediti ako se približite, tako da držimo se zajedničkih interesa. Znam da to nije klasična balkanska argumentacija, ali neko mora da veruje u dobre stvari, jer inače nemamo šanse.

KoSSev: Poslednje pitanje, kako komentarišete to što je Crna Gora dobila novog predsednika?

Saracin: Čestitamo gospodinu Milatoviću. Imali smo nekoliko razgovora sa njim u prošlosti. Mislim da komentari odlazećeg predsednika, to kako prihvata rezultate, pokazuju da ima šansu, ali će novi predsednik morati da pokaže kako može u realnoj politici da se bavi evroatlantskim integracijama Crne Gore, i on mora da dokaže da je on prava osoba, uz čiju pomoć će nastaviti taj put, zajedno sa rezultatima parlamentarnih izbora koji su pred nama. Bićemo kao prijatelji Crne Gore od pomoći i spremni da podržimo Crnu Goru na ovom putu. Ali nismo samo od pomoći, već smo i zahtevni prijatelji.