Emisija „Dogovor?!“: Srbe niko ne pita šta hoće, a planom Evropske unije ni Priština ne dobija ono što želi

Srbe na Kosovu i u centralnoj Srbiji niko ne pita šta misle i žele, kazao je Marinković.

On je istakao da je prihvatanje plana EU svedeno na politiku jedne političke grupacije, koju predstavlja i u kojoj dominira interes jednog čoveka, a da demokratski proces razgovora o njemu nije postojao.

„Delimično zbog toga što je to bio zahtev međunarodne zajednice, a delimično zbog toga što Srbiji nedostaje istinske, demokratske prakse u delovanju ka Kosovu. Što se tiče samog sadržaja plana, njemu nedostaje definicija prava nevećinske zajednice na Kosovu. U njemu piše da će se o tome razgovarati, ali se ne navodi kakav će biti krajnji ishod. Takođe, pod tačkom 10 je navedeno da se svi prethodno postignuti sporazumi moraju primeniti, što implicira da se razgovara o Zajednici srpskih opština. U jednom članu se govori o samoupravljanju srpske zajednice prema evropskim konvencijama o manjinskim pravima… Tako da su to neki okviri o kojima se treba govoriti. Ovo uopšte nije plan, već neka vrsta menadžmenta rizika.“

Marinković je rekao da će se ovim predlogom sporazuma uspostaviti principi koji imaju zadatak da stabilizijuju potencijal konflikta između Srba i Albanaca koji smo videli tokom leta.

„I to u situaciji kada Zapad, odnosno EU, ima mnogo veći problem od Zapadnog Balkana, a to je Ukrajina… U toj situaciji, njima je neophodno da stabilizuju bilo kakav potencijal konflikta iza granica ukrajinskog fronta, a posebno u onim oblastima gde Rusi imaju svoj uticaj, a to je svakako Srbija. Tako da oni time postižu svoj strateški cilj, a to je da spreče uticaj Rusije van granica Ukrajine“, dodao je Marinković.

Analitičar i nekadašnji savetnik bivšeg kosovskog predsednika Hašima Tačija, Ardian Arifaj, smatra tačnim tvrdnje da evropski plan ne pruža previše Prištini, s obzirom na to da on ne predviđa priznanje od strane Srbije, što je cilj prištinskih vlasti.

„Pre dve tri godine se pričalo o međusobnom priznanju i članstvu u Ujedinjenim nacijama, a sada ovaj predlog nema nijednu od tih tačaka. Znači ni članstvo u UN, ni formalno priznanje između Kosova i Srbije. Zato Kosovo ima razloga da bude rezervisano kada je u pitanju ovaj predlog, s obzirom na to da mu ne daje ono što je zapravo tražili, a to je to priznanje i članstvo u UN.“

Arifaj je kazao da kosovski premijer Aljbin Kurti nije u obavezi da pita opoziciju za mišljenje o evropskom predlogu.

Dodao je da je opozicija bila konstruktivna kada je u pitanju dijalog Beograd i Prištine.

„Najveća zamerka je što Vlada nije transparentna, ne zna se o čemu se razgovara, šta se dogovara i šta se priprema što se tiče dijaloga… Naravno da se zamera Kurtiju što u skupštini nije rekao ono što je ranije govorio u medijima. Prvo je rekao da predlog EU predstavlja dobru osnovu za razgovore u Briselu, a onda je u skupštini kazao suprotno i da taj dokument ponuđen kao 'uzmi ili ostavi'. Kosovo ne dobija to što mu treba, ni garancije da će ga preostalih pet članica EU priznati, ni članstvo u NATO i EU“, naveo je Arifaj.

Marinković je uveren da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prihvatio evropski plan.

„Prihvatio je principe kako će se razgovarati i u kom okviru će se tražiti rešenje. Ono što je po njega nesrećno jeste to što ovaj plan jasno govori da je predvidiv kraj, a to jeste međunarodno ostvarivanje nezavisnosti Kosova. U tom smislu, on sada trpi velike kritike opozicije, što smo videli i u skupštini i na protestu.“

Međutim, Marinković ne smatra da je Vučić ugrožen od strane desničara, već da su to novi spinovi provladinih medija.

„Ovo je i jedan apel da se ovo strateško pitanje za Srbe na Kosovu ne rešava PR spinovima kakvi postoje iz Beograda. To je stvarno sramota. Takvi spinovi su bili najizraženiji tokom barikada na severu.“

Sagovornici Kim radija govorili su i o formiranju ZSO, pritiscima EU i SAD na Kurtija i Vučića, odnosima Srba i Albanaca i njihove percepcije kosovske državnosti.

Kompletnu emisiju možete pogledati ispod: