“Očekujemo da dvojica lidera priđu susretima u konstruktivnom duhu potrebnom da se napreduje”, navedeno je u saopštenju Stejt departmenta.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine biće održana 27. februara u Briselu.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je saopštio izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, trebalo bi da osim zvaničnog izjašnjavanja o prihvatanju – razmotre i detalje primene predloga EU.
Iz Stejt departmenta za Glas Amerike ukazuju na to da je važno da Beograd i Priština iskoriste razgovore kako bi pokazali posvećenost mirnoj budućnosti regiona.
“Srbija i Kosovo kroz dijalog treba da postignu sveobuhvatni sporazum. Verujemo da normalizacija odnosa Kosova i Srbije treba da bude usmereni na uzajamno priznanje. Napredak u dijalogu otvoriće vrata evropskim integracijama i od suštinskog je značaja za bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu”, navedeno je u pisanom odgovoru Stejt departmenta Glasu Amerike.
Kosovo i Srbija o normalizaciji odnosa i sveobuhvatnom sporazumu pregovaraju više od decenije, pod okriljem Evropske unije uz pomoć Sjedinjenih Država.
Razgovori dve strane, proces promenljivog učinka, posebno su bili usporeni tokom 2022. godine, koju je obeležio napad Rusije na Ukrajinu.
Na pitanje može li se očekivati iskorak ili čak prekretnica posle predstojeće runde razgovora u Briselu, iz Stejt departmenta odgovaraju da ohrabruje to što su Beograd i Priština u načelu prihvatili predlog Evropske unije.
“Zvaničnici SAD i EU istakli su mogućnosti evropskog predloga i naglasili značaj brzog napredovanja, kako bi se izbegao rizik daljih eskalacija”, navodi se u odgovoru.
Odnose Beograda i Prištine tokom 2022. godine obeležile su trzavice usled odluke kosovske vlade da kažnjava vlasnike vozila sa tablicama gradova na Kosovu izdatih od strane MUP Srbije.
Uz posredovanje Sjedinjenih Država i Evropske unije kosovske vlasti odustale su od te odluke, što nije rezultiralo povratkom Srba na severu u kosovske institucije, koje su napustili protestujući protiv preregistracije vozila i planirane kaznene politike.
“Snažno ohrabrujemo Srbe na severu da se vrate u kosovske institucije što je pre moguće. Ohrabrujemo Vladu Kosova da obezbedi uslove da kvalifikovani kosovski Srbi to mogu da učine bez odlaganja. Briselski sporazumi su predvideli integraciju Srba u kosovske institucije. U potpunosti podržavamo te sporazume i njihovu kontinuiranu primenu”, zvaničan je stav Stejt departmenta u vezi sa tim pitanjem.
Uz to, veoma značajno pitanje koje znatno usporava mogućnosti napretka dijaloga dveju strana, jeste osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Reč je o organizaciji još nepoznatih i nedefninisanih ovlašćenja, dogovorenoj Briselskim sporazumom 2013. godine.
Međutim, kosovski Ustavni sud je 2015. utvrdio da su pojedine odredbe tog sporazuma neustavne.
Kosovske vlasti za sada ne pokazuju spremnost da ga primene, osporavajući ZSO u najvećoj meri zbog njenog monoetničkog karaktera.
SAD i EU tokom poslednjih meseci insistiraju da kosovske vlasti što pre formiraju ZSO.
“Kosovo i Srbija treba da primene sporazume koje su potpisali kroz proces dijaloga, uključujući i ostvarivanje napretka u uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom”, kazali su u Stejt departmentu.
Pojačana diplomatska inicijativa zapadnih diplomata posvećena intenziviranju dijaloga Beograda i Prištine, pokrenuta je u godini ruske invazije na Ukrajinu.
Rat Rusije i Ukrajine inicirao je bojazni o mogućnostima prelivanja sukoba ili destabilizacije područja koja se nalaze u sferi uticaja Moskve.
Jedno od njih je Balkan, tj. Srbija – država koja jeste osudila rusku agresiju, ali je i jedna od retkih evropskih zemalja koja joj nije uvela sankcije.
Rusija na međunarodnoj sceni podržava politiku Srbije, zasnovanu na stavu da je Kosovo njen neotuđiv deo, iako proglašenje nezavisnosti bivše srpske pokrajine koristi kao argument za anektiranje ukrajinskih teritorija, što većina država sveta smatra flagrantnim kršenjem međunarodnog prava.
U odgovoru na pitanje vidi li saglasnost strana o predlogu EU kao sredstvu za neutralisanje uticaja Rusije na Srbiju, Stejt department ističe da je dijalog sa Kosovom važan za stabilnost.
U Stejt departmentu nisu govorili o eventualnim posledicama ukoliko Beograd i Priština odbiju ili propuste priliku koja im je pružena.
“Kako je već naznačeno iz EU, prihvatanje sporazuma će ubrzati napredak obe zemlje ka članstvu u Uniji. Unaprediće i naše ključne ciljeve za region Zapadnog Balkana – uključujući ostvarivanje mira, stabilnosti i napredak svih naroda”, zaključeno je u pisanom odgovoru Stejt department na upit Glasa Amerike uoči nove runde briselskog dijaloga.
Najavljeno je da će narednog ponedeljka u Briselu najpre biti održani odvojeni sastanci šefa evropske diplomatije Žozepa Borela i specijalog izaslanika Miroslava Lajčaka sa sprskim predsednikom i kosovskim premijerom – Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem.
Nakon toga, uslediće i zajednički susret.
Razgovori će biti usredsređeni na francusko-nemački, odnosno predlog EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
