U eksploziji mine postavljene ispod mosta na magistralnom putu Niš-Priština, 16. februara 2001. godine dignut je u vazduh prvi od šest autobusa kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije išli na Zadušnice u Gračanicu, u pratnji vojnika KFOR-a.
Najmlađa žrtva bombaškog napada bio je dvogodišnji Danilo Cekić. Stradali su i njegovi roditelji Nebojša i Snežana.
Poginuli su i Mirjana Dragović, Sunčica Pejčić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović i Veljko Stakić.
Nakon pomena održan je pesnički čas posvećen stradalima.
Sećanja preživelih na ovaj monstruozni zločin nisu izbledela, niti je manja bol za izgubljenim članovima porodice.
„Već 22 godine smo tužni, pitamo kako i zašto je neko počinio ovaj zločin. Svega se sećam, dima, vatre, krvi… Naučila sam da živim sa tim“, rekla je Jelena Stojanović – sestra poginule Mirjane Dragović i jedna od preživelih.
Aktuelni načelnik Kosovskog okruga, Srđan Popović, bio je pre 22 godine u autobusu koji se kretao iza onog koji je nažalost naleteo na nagaznu minu.
„Kao što smo i sami svedoci, vidite da nema pravde i slobode za naš narod ovde, i dalje se dešavaju stravične stvari. Dokle god se ne reše zločini iz prošlosti, nema ni budućnosti“, kazao je Popović.
Gradonačelnica Gračanice, Ljiljana Šubarić, rekla je da iako godine prolaze – bol porodica nastradalih i ostalih Srba ne jenjava.
„Jedino što nama ostaje jeste da se svake godine okupljamo ovde i da spominjemo naše postradale, da ih se sećamo i da im odajemo počast. Bol i tuga neće prestati, mi zločin ne smemo zaboraviti. Takođe, ne smemo zaboraviti da podsećamo međunarodnu zajednicu – da bol u Livadicama, Goraždevcu i Starom Gracku neće zastariti. Mi nećemo zaboraviti taj bol i dozvoliti da zločini padnu u zaborav. Nećemo prestati da tražimo pravdu za naše nastradale“, poručila je Šubarić.
Za zločin u Livadicama kod Podujeva, do sada niko nije krivično odgovarao.
Osumnjičenog Fljorima Ejupija pravosuđe UNMIK-a osudilo je na 40 godina zatvora.
Međutim, on je potom oslobođen od strane kosovskog Vrhovnog suda, usled navodnog nedostatka dokaza.
