SNV o Saboru: Crkva nikada nije ovako očigledno ćutala

Organizacioni odbor Sabora SNV-a je izrazio razočaranje i zabrinutost zbog nedostatka odgovora Crkve u ovim, kako ističu, teškim vremenima.

Saopštenje prenosimo u celosti:

„Dočekasmo i taj dan, tužan, prazan, za neverovanje. Crkva nema odgovor na zahtev Organizacionog odbora Srpskog nacionalnog veća da se Sabor održi u porti manastira Gračanica, Crkva nema odgovor ni na predlog SNF, Narodnog pokreta „Otadžbina“ i SNV za održavanje Crkveno-narodnog sabora Srba sa Кosova i Metohije, u trenutku kada se naš narod našao u najtežem položaju u poslednjoj deceniji.

Vladika Teodosije je odlučio da ćutanjem izbegne odgovor!? Umesto da u najtežim trenucima da blagoslov, ohrabri i prigrli dobronamerne ljude da javno progovore, da, makar, u porti manastira saboruju, pokušaju da pronađu rešenje ili kriknu nad svojom sudbinom da se do Boga čuje, Vladika je odlučio da ćuti!?

Vladika je prećutao i naše pismo iz januara ove godine, kada smo na vreme predložili održavanje Crkveno-narodnog sabora kako bi skrenuli pažnju javnosti i vlastima o egzodusu „na delu“.

Takođe, i patrijarh Porfirije je prećutao tri pisma u kojima smo tražili prijem kod njegove svetosti, kako bi razgovarali o stanju u kome se nalaze Srbi i južno i severno od Ibra. Patrijarh i Vladika prećutaše i odgovor na pitanje: zašto po prvi put otkako se obeležava Vidovdan, nije održano opelo Кosovskim junacima na Gazimestanu? Patrijarh i Vladika ni jednu reč ne progovoriše o višemesečnoj torturi nad ljudima koji žele da se okupe i javno i slobodno progovore o tragediji koja se pred očima svima nama dešava.

A tu, pre 30 godina kada su, kao i danas, beogradske vlasti zabranile korišćenje svih sala na Кosovu i Metohiji radi organizovanja Sabora kosovsko-metohijskih Srba, Crkva (blagopočivši vladika Artemije) je prihvatila svoje stado i omogućila da Sabor organizuju u porti manastira Gračanica, pod šatore, a Sabor blagoslovili i na njemu aktivno učešće uzeli Mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije.

Otkud vladika Teodosije, danas u društvu onih koji su pre pet godina naređivali narodu da ne smeju da idu na liturgije koje on služi!? A mi smo ga podržavali!

Do pre pet godina bili smo „na istoj strani“ i žestoko osuđivali Aleksandra Vučića za pokušaj razgraničenja i podelu Кosova, što je „oduvek bila njegova politika“, a danas ćuti, zaboravljajući vladika Teodosije da „vuk dlaku menja, ali ćud nikako“!? Tada smo energično stali na put takvoj politici. A danas, kada je još teže, kada je u međuvremenu sa Кosova otišlo preko 40 hiljada nesrećnih Srba, kada je u školama sve manje đaka, kada je sve manje vernika, kada je sve više ljudi na narodnim kuhinjama, kada je naočigled svih Vučić predaje severno Кosovo (i celo Кosovo), kada se poigrava sudbinom naroda, kada potpisuje sporazume kojim de fakto priznaje nezavisnu državu Кosovo, Vladika ćuti.

Zajedno smo tada zaključili, da Crkva i Srbi sa Кosova i Metohije govore istim jezikom, a da su vlasti u Beogradu odnarođene. Nažalost, danas Crkva i Aleksandar Vučić govore istim jezikom, i pridružuje se vlastima da se onemogući održavanje Sabora Srba Кosova i Metohije. Ovako nikada nije bilo!

Pokušavamo da potražimo opravdanje za ovakvo ponašanje naših velikodostojnika. Možda je težak trenutak, možda je ćutanje način da Crkva ne „bode oči alama“ koje bi da joj naude, možda, možda, možda… Ne, ne nađosmo opravdanje. Jer kad će Crkva da progovori ako ne sad, kada su, kao nikada kao sada, ugroženi i narod i Crkva. Da li je moguće da narod nestane, a Crkva opstane? Ne, Ne!! Ako se ovako nastavi, nestaće i narod i Crkva. Jedno bez drugog je tragedija i za narod i za Crkvu. Slažemo se, Crkvi nije mesto u politici. Ali pitamo se, da li je ovo što činimo politika ili nadčovečanska borba za nacionalni opstanak, za oporavak do temelja uzdrmanog naconalnog bića srpskog naroda na svetom Кosovu! Ako je to politika, „razumemo“ odnos Crkve prema tragediji naroda i sopstvenoj tragediji. U stvari, NE RAZUMEMO!

Naša Crkva nikada nije ovako očigledno ćutala, uvek je imala glasne reči utehe i ohrabrenja. Nažalost, svi ćute i nemo posmatraju egzodus i tragediju ostatka nesrećnog naroda kako se batrga ostavljen od svih: vlasti, opozicije, mislećih intelektualaca, …!?

Uloga Crkve u istorijskim vremenima je bila ključna za ovaj narod, danas naša eparhija deluje kao da je u Šumadiji.

Ipak, čekaćemo da Crkva i Srbi sa Кosova i Metohije ponovo budu na istom, ako tada ne bude kasno!

Ovo obraćanje završavamo rečima blagopočivšeg patrijarha Pavla:

„Кosovo će u 21. veku biti mera svih nas, od skromnih trudbenika svakodnevice do patrijarha i vođe srpskog plemena. Ne budemo li dostojni Кosova, nećemo biti dostojni ni svog zemaljskog postojanja. Nestaćemo kao da nas nije ni bilo, a na našem mestu živeće neko drugi“, stoji u saopštenju Organizacionog odbora Sabora SNV-a.