Šole i Eskobar: Odnos Beograda i Prištine prepreka prosperitetu Zapadnog Balkan

Šole je na saslušanju „Procena politike SAD prema Zapadnom Balkanu“, rekao da je politika Vašingtona u Evropi bazirana na miru i prosperitetu, ali da je Zapadni Balkan deo slagalice koji nedostaje.

Istakao je da proces evrointegracija nije lak, ali da su zemlje u regionu prešle dugačak put i da im je potrebna pomoć Sjedinjenih Američkih Država.

Govoreći o odnosu Beograda i Prištine, Šole je rekao da je Kosovo jedan od najbližih saveznika Vašingtona, kao i da SAD podržavaju njegovo punopravno članstvo u međunarodnim organizacijama.

„Kosovo je suverena, nezavisna i demokratska država“, tvrdi Šole.

Istovremeno, naveo je da SAD žele da prodube partnerstvo sa Srbijom, ali da to rade otvorenih očiju zbog „široko rasprostranjene korupcije, ruskih dezinformacija i teških istorijskih odnosa“ dve zemlje.

Šole je dodao da je u američkom interesu da Srbija shvati svoj pun potencijal i da bude u bližim odnosima sa SAD i Evropskom unijom.

On je istakao da je neophodna implementacija ovogodišnjeg sporazuma iz Brisela i njegovog aneksa, ali je naveo da je za tako nešto potrebna politička hrabrost.    

„Sporazum je pravno-obavezujući. To smo rekli i Vučiću koji to nije negirao“, rekao je Šole.

On je, međutim, rekao da ni Beograd, ni Priština ne rade preterano na implementaciji, kao i da odgovornost nije samo na jednoj strani.

Istakao je da će zbog toga biti pojačana diplomatska aktivnost SAD i EU.

Sa druge strane, istakao je da ima napretka kada je reč o implementaciji, jer su u maju počeli pregovori o formiranju Zajednice srpskih opština, ali i da je usvojena Deklaracija o nestalim osobama.

Poručio je da SAD neće prihvatiti ništa što na bilo koji način podseća na Republiku Srpsku u BiH.

KPR: Na pitanje predsednika Senatskog odbora za spoljne poslove, senatora Boba Menendeza, šta će da garantuje da Asocijacija ne postane „opstruktivan entitet kao što je Republika Srpska u Bosni“ i da li su sa obe strane istražili održivost formiranja modela Asocijacije komaptibilan sa kosovskim ustavom, Eskobar je rekao da je to zapravo njihov cilj.

„Apsolutno, zapravo to je naš cilj. Naš stav je da je Asocijacija postojeća pravna obaveza iz Briselskog sporazuma ali smo više puta rekli Kosovu da bismo im pomogli da je oblikuju u nešto što je evropski model koji ne narušava suverenitet ili ustavnu strukturu ili funkcionalnost. Kako mi to vidimo, Asocijacija je način za četiri opštine, ili bilo koju drugu opštinu koja želi da se pridruži – da bude u mogućnosti da pruži opštinske usluge za značajnu manjinu na srpskom jeziku. Drugim rečima, želeli bismo da iskoristimo Asocijaciju da vratimo unazad ono što Srbija radi na severu Kosova i stavimo pod kosovske strukture koje oni kontrolišu i koji je pod kosovskim zakonom. Drugim rečima, ovo ne vidim kao koncesiju za Srbiju, već to vidim kao način za Kosovo da smesti te građane koji žive na Kosovu, koji su kosovski građani, da budu u mogućnosti da imaju pristup vladinim službama“ – rekao je izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. 

On je dodao da uticaj Rusije u Srbiji nastavlja da usporava put zemlje ka Evropskoj uniji.

Odgovarajući na pitanje o pisanju Njujork tajmsa o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kriminalu u Srbiji, Derek Šole je rekao da je reč o „kredibilnom tekstu“, kao i da „američki zvaničnici Vučiću ukazuju na problem sa korupcijom“.

Međutim, Šole je istakao da korupcija nije problem samo u Srbiji, već u čitavom regionu Zapadnog Balkana i da upravo zbog korupcije zemlje regiona ne napreduju na putu ka Evropskoj uniji.

Izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je rekao da SAD moraju da rade sa evropskim partnerima kako bi vrata transatlantskih institucija ostala otvorena za zemlje regiona.

On je dodao da države moraju da sprovedu reforme, da se izbore sa korupcijom, ali i dezinformacijama i malignim uticajima.

Eskobar je takođe ukazao na neophodnost implementacije postignutog Briselskog sporazuma i dodao da bi njegova primena predstavljala veliki korak ka miru.

Komentarišući činjenicu da pet zemalja članica Evropske unije nisu priznale nezavisnost Kosova, američki zvaničnici su rekli da nastavljaju da rade sa zemljama nepriznavačima.

Eskobar je istakao da čak i te zemlje traže punu implementaciju sporazuma o normalizaciji, kao i da bi njegova primena mogla da bude ključna za njihovo priznanje tzv. Kosova.

Američki zvaničnici su podržali „Otvoreni Balkan“, kao i sve napore, u skladu sa evropskim standardima, kojim se jača otvoreno tržište.

Dodali su da je reč o dobroj inicijativi koja će dovesti do mnogo efikasnije saradnje zemalja članica.