Iako u selu niko ne živi, tradicija okupljanja meštana, čuva sećanje i veru u spas, od svega lošeg u nama i oko nas.
„Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“, ovo su prema hrišćanskom verovanju reči Isusa Hrista 40 dana nakon Vaskrsa, kada Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Spasovdan.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao, vazneo se na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi. Ovo je veoma srećan dan, kada sve valja započinjati.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika.
Jedno od mesta koje Spasovdan obeležava kao svoju zavetinu jeste i selo Padine na Kosovu i Metohiji, koje istorijski i geografski pripada Ibarskom Kolašinu. U sredini današnjeg naselja je Staro Selo, oko kojega je lokalno stanovništvo, navodno nalazilo novac iz vremena cara Dušana.
Zavetina ili obetina, inače je vrsta narodnog praznika, koji se praznuje po selima u Srbiji. Glavni verski element običaja bio je obilaženje posvećenog drveta ili Zapisa od kojeg se očekivalo da utiče na letinu i da je sačuva od nepogode. U tu svrhu birana su velika i razgranata stabla, najčešće hrastovo ili orahovo, a naročito se pazilo da drvo bude rodno. Najstrože je bilo zabranjeno svako skrnavljenje Zapisa, kao i branje plodova, a posvećeno drvo se nije moglo poseći sve dok se ne sasuši.
Krsto Milošević rođen je 1949. godine u Padinama kao jedan od sedmorice sinova, koji je ovo mesto napustio posle osnovne škole i nastanio se u Kragujevcu. Živi kao penzioner sa svojom porodicom i vrlo često posećuje svoje rodno selo.
Na pitanje ko je Krsto Milošević sa ponosom odgovara: „Ja sam Padinac“.
Ovaj Padinac je inženjer po struci, ali i pesnik i pisac. Objavljivao je pesme u „Zmaju“, „Đurđevku“, a priče na portalima i književnim časopisima. Više puta nagrađivan, ali kako kaže, najveća nagrada mu je što je rođen u mestu iz kog crpi sve lepote.
„Odrastanje nije bilo lako, živelo se od stočarstva i poljoprivrede, ali se živelo poštujući ono što nam je od Boga dato, a dato nam je mnogo“, ističe naš sagovornik i dodaje da su običaji uvek bili deo tradicije koja se prenosila i čuvala.
„Selo je sada pusto, nema nikoga od 2010. godine, ostali su samo običaji kao što je proslava naše zavetine to jest Spasovdana, koji svake godine okupi više od stotinak ljudi koji vode poreklo iz ovog i okolnih mesta“, priča Milošević, sećajući se kako je to nekada bilo.
Obeležavanje zavetine zbog društvenih prilika su bile takve da je bilo opasno slaviti slavu, ali kako meštanin ovog sela tvrdi, kakva god da su bila vremena, običaji i vera su opstajali.
„Ono, čega se sećam iz detinjstva, bilo je obeležavanje molitve za Spasovdan u Starom Selu. Tu je postojao Zapis oko kojeg smo se u to vreme skupljali. Dolazio je sveštenik. Kad je jednoumlje zahvatilo i taj kraj obesni mladići su napravili da sveštenik ne dolazi u naše selo. Naime, iz bisaga sveštenika ti obesni mladići izvadiše pogaču i kokošku a staviše kamenu okruglu ploču i mačku. Kad je sveštenik stigao kod kuće, reče ženi da izvadi poklone iz bisaga. Kad ona otvori bisage, iz njih izlete mačka a kamenu ploču izvadi i baci. Kad sveštenik vide šta su mu Padinci uradili, reče: ‘Miči Tila, miči Fatra, miči (makni) oganj iz kuće’. Ta izreka je ostala dugo da živi. Posle toga sveštenik nije dolazio u Padine. Ali, evo kako je to bilo do tada“, priseća se Milošević i opisuje običaj obeležavanja Spasovdana.
„Kod tog Zapisa o Spasovdanu je dolazio sveštenik, služio molitvu, kropio ledinu osveštanom vodom. Tog dana su se krštavala sva deca rođena između dva praznika. Sve to trajalo je do 1952. godine. Poslednja generacija krštenih tu kod tog Zapisa je bila ta godina. Negde osamdesetih godina prošlog veka obnovljena je litija na tom mestu. Naš otac i još nekolicina starijih ljudi su to obnovili, skromno. Bilo im je bitno da dođe sveštenik, da obavi liturgiju, da blagosilja selo i seljane. Kasnije se to omasovilo. Svake godine javljala se porodica ili dve, tri porodice koje su bile domaćini i koji su spremali jela za taj dan“, kaže ovaj Padinac i objašanjava i ostale običaje koji se praktikuju tog dana.
„Ujutru pre 12 sati dolazi sveštenik. Ispred krsta čita molitvu. Potom zajedno sa svim prisutnima tri puta obilazi oko molitvenog doma. Kad se ta procedura završi, svi prisutni prilaze krstu, ljube krst i ruku svešteniku, a on ih kropi osveštanom vodom. Tada oni daruju krst i stavljaju prilog za obnovu sela i molitvenog doma. Posle toga svi građani ulaze u salu i nastavljaju druženje i veselje do kasno u noć. U jednom trenutku, domaćin slave poziva prisutne da se prijave za domaćinstvo za narednu godinu. Prihvataju se oni koji se prvo jave. Njima se daje deo pogače koju je domaćin doneo i krst (koji ostaje kod njih do Spasovdana sledeće godine). I tako to traje već više od 30 godina.“
Pored ovih običaja, kako tvrdi, meštani veruju da je ovo mesto, pomoglo i nekim ženama da zatrudne, nakon što su bile u litiji oko krsta.
„Iako sada u selu niko ne živi, mi dolazimo za Spasovdan i to je za mene poseban događaj“, naglašava Krsto Milošević u želji da ovaj običaj traje, okuplja i podseti na sve što nas okuplja i sabira, vera i ljubav pre svega.
U knjizi našeg sagovornika „Pod Berimom“ izdatoj 2021. godine u formi ispovedne proze, obuhvaćen je period od 1941. do 2020. godine, život u socijalizmu, nepravda, sirotinja, iseljavanje naroda, ali i priča „Zavetina“ koja još jednom podseća i opominje da su običaji i tradicija večni, onoliko koliko smo i mi verni životu satkanim iz takvih misli i osećanja.
„Iz godine u godinu, okupljanja za Spasovdan bila su sve masovnija. Tada, od vremešnih starina, mlađi preuzeše obavezu, da ubuduće organizuju proslavu. Ubrzo na tom mestu sagradiše i molitveni dom, i proslava litije za Spasovdan postade tradicija. Meštani, rođaci i prijatelji koji se godinama nisu viđali, tada su se sretali, a njihovi potomci se međusobno upoznavali. Zajedno su obilazili grobove preminulih, potom su u litiji obilazili oko molitvenog doma, i najposle, za slavskom trpezom veselili se do kasno u noć“, odlomak je iz price „Zavetina“, autora knjige „Pod Berimom“, Padinca Krsta Miloševića.
