Srbi na Kosovu smatraju da će im život u narednim godinama biti još teži

Osim na polju materijalne situacije, u ostalim segmentima života Srba na Kosovu u 2023. godini zabeleženo je pogoršanje položaja, prenosi Insajder.

Istraživači iz nevladine organizacije „Aktiv“ iz Kosovske Mitrovice kažu da su tokom rada na istraživanju bili zatečeni količinom pesimizma na koju su naišli među ispitanicima iz srpske zajednice na Kosovu.

Skoro svi ispitanici iz srpske zajednice, njih 95 odsto smatraju da se situacija na Kosovu ne odvija u dobrom smeru, a više od polovine njih misli da će im život za tri godine biti teži nego što je danas; dok gotovo 70 odsto ispitanika kao izvor glavnih problema na Kosovu vidi političku nestabilnost koja se posebno održava na njihovu bezbednost, ključni su nalazi istraživanja sprovedenog od juna do avgusta prošle godine.

„Ono što je dramatično i to se izdvaja u ovom izveštaju je da gotovo 90 odsto ispitanika na Severu Kosovu izjavili da su bilo oni, ili članovi njihovih porodica u protekloj godini bili direktno ugroženi i to ističem da je pitanje svih pitanja“, izjavio je na predstavljanju publikacije u Medija centru u Beogradu Miodrag Milićević iz „Aktiv-a“.

„Neka nova normalnost u koju se guraju Srbi koji žive na Kosovu je jedna konstantna normalizacija kriza, normalizacija ekscesnih situacija. Žao mi je što je i ova analiza trendova na neki način vrlo pesimistična, pogotovo ako uzmemo u obzir da je rađena pre nekih ključnih ekscesnih situacija uključujući i ‘Banjsku'“, izjavio je Stefan Surlić sa Fakultet političkih nauka u Beogradu.

Rezultati istraživanja pokazali su da kosovski Srbi ne veruju u proces dijaloga Beograda i Prištine; iako kao najbolje rešenje svog položaja vide u osnivanju Zajednice srpskih opština, na šta se Priština obavezala Briselskim sporazumom, tek 19 odsto ispitanika veruje da će Zajednica biti formirana.

Posebno alarmantan je nedostatak poverenja, navode istraživači: kosovski Srbi gotovo uopšte nemaju poverenja u prištinske institucije – Vladi Kosova i Kosovskoj policiji, naročito na Severu. S druge strane, najviše poverenja imaju u Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Poverenja nemaju ni u politiku – 83 odsto ispitanika kaže da ne veruje nijednom političaru.

„To je zajednica koja nema svoje političke predstavnika, koja skoro stopostotno glasa za vladajuću stranku u Srbiji i njenu produženu ruku na Severu Kosova, ali ako pogledate koje su stope poverenja one su na nivou statističke greške. Dakle, ‘nema poverenja ali glasamo za vas’ – što je i logično u  situaciji u kojoj se jedna etnička zajednica poput srpske na Kosovu nalazi. To je potvrda njene ugroženosti“, izjavio je Bojan Elek, ekspert za bezbednosna pitanja.

U rezultatima istraživanja u kojem je učestvovalo 536 ispitanika sa Severa Kosova i južno od Ibra, primećen je pad verovanja da je Rusija najbolji zaštitnik interesa Srba na Kosovu; s druge strane, zabeležen je porast poverenja u Evropsku uniju koji istraživači obrazlažu čvrstijim stavom Unije prema Prištini.