Srbija je pala za pet mesta u odnosu na 2021. godinu, kada je bila na 63. mestu sa prosečnom ocenom 6,36.
Pre dve godine, Srbija je bila na 66. poziciji.
Novi izveštaj pod nazivom „Demokratija na prvoj liniji fronta i borba za Ukrajinu“, obuhvatio je 167 zemalja koje su svrstane u četiri kategorije – potpune demokratije, manjkave demokratije, hibridni režimi i autoritarni režimi.
Zemlje su ocenjivane u pet kategorija – izborni proces i pluralizam, funkcionisanje vlasti, demokratska politička kultura i građanske slobode.
Prema ukupnoj oceni, broj zemalja u kategoriji manjkavih demokratija pao je sa 53 u 2021. godini na 48.
Broj potpunih demokratija porastao je sa 21 na 24, a najveći broj zemalja se nalazi u grupi autoritarnih režima – 59.
U grupi hibridnih režima je 36 zemalja.
Srbija je dobila ukupno 6,33 poena i nalazi se na 68. mestu ispred Moldavije, a iza Gvajane.
Najbolje je ocenjena za izborni proces i pluralizam – 7,83 a najslabije za političku kulturu – 3,75.
Sve zemlje zapadnog Balkana i države bivše Jugoslavije svrstane su u kategoriju manjkavih demokratija, osim BiH koja je ocenjena kao hibridni režim.
Ispred Srbije su Slovenija na 31. i Hrvatska na 59. mestu, a u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, pretekle su je i Crna Gora (61) i Albanija (64).
Iza Srbije su Severna Makedonija (72) i BiH, koja je sa 95. pala na 97. mesto.
Rumunija se nalazi na 61. mestu, Bugarska na 57. a Mađarska na 56.
Među zemljama istočne Evrope, nijedna nije u grupi zemalja sa punom demokratijom.
Šesnaest je u grupi manjkavih demokratija, a Rusiji i Belorusiji kao autoritarnim režimima sada su se pridružili i Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.
Zemlje koje su u izveštaju okarakterisane kao potpune demokratije su većina zemalja zapadne Evrope, SAD, Kanada, Australija, Japan i Južna Koreja.
Gotovo sve članice EU napredovale su ili stagnirale, sa izuzetkom Bugarske i Hrvatske koje su nazadovale.
