11:59, 19.09.2020Izvor: RTV KIM

Šta Srbi sa severa Kosova imaju od jezera Gazivode?



Jezero Gazivode ili "naše more", kako ga nazivaju meštani opštine Zubin Potok, pleni svojom smaragdnom bojom i mirnoćom. Ovaj biser sa severa ima veliki ekonomski, turistički, pa i životni značaj za čitavo Kosovo. Upravo to su glavni razlozi zašto se oko njega otimaju i Srbi i Albanci.

sta-srbi-sa-severa-kosova-imaju-od-jezera-gazivode

Foto: RTV KIM

Za jezero Gazivode su zainteresovani i Amerikanci, što potvrđuju i nedavno potpisana pisma o namerama u Vašingtonu.

Pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka, nastalo je akumulaciono jezero Gazivode.

Dugačko je 24 kilometra, većim delom se nalazi na teritoriji Kosova u opštini Zubin Potok, ali se prostire i kroz opštine Tutin i Novi Pazar u Srbiji.

Zbog izgradnje jedne od najvećih zemljanih brana u Evropi, žrtvu su podneli meštani ovog kraja i njihova imovina.

„Mnogo je sela potopljeno, mnogo je ljudi raseljeno, potopljene su crkve, škole, banje, domovi kulture, potopljena je prva hidrocentrala koja je postojala na Kosovu“, objašnjava Radojica Sovrlić, upravnik Kampa "Rezala" na jezeru Gazivode.

Žrtva se isplatila, ali ne onima koji su žrtvovani, već mnogo više korisnicima iz južnog dela Kosova.

Voda iz hidrosistema Gazivode isporučuje se u termoelektrane u Obiliću radi njihovog hlađenja, koristi se za punjenje Gračaničkog i Batlavskog jezera preko sistema Ibar-Lepenac, kao i za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta.

„Ove sredine ovde su potopljene izgradnjom jezera Gazivode, a da one nisu dobile ništa zauzvrat od samog hidropotencijala. Profit koji se ostvaruje prodajom vode iz jezera Gazivode se uglavnom zadržava u Prištini. Osim desetak radnih mesta koje ovde imamo, mi prosto nemamo nikakav benefit“, kaže za RTV Kim direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj Dragiša Mijačić.

Iako se nalazi na njenoj teritoriji, opština Zubin Potok gotovo ništa ne prihoduje od ovog jezera.

Uprkos dugotrajnom insistiranju zvaničnog Beograda da se o jezeru Gazivode pregovara u Briselu, vlasti u Prištini nisu nalazile za shodno da učestvuju u tome, sve do Vašingtona i nedavnog susreta u Beloj kući.

Jedna od tačaka pisama o namerama je posvećena upravo ovom jezeru.

„Tačka u sporazumu predviđa da Ministarstvo energetike SAD uradi studiju izvodljivosti o načinu korišćenja vode iz ovog jezera, o pitanjima snabdevanja električnom energijom i vodom“, kazao je nedavno kosovski premijer Avdulah Hoti, napominjući da se oko jezera Gazivode u javnosti diže velika i nepotrebna buka.

A šta bi bilo realno i prihvatljivo za stanovništvo na severu Kosova?

„Mislim da bi Srbi trebali da dobiju autonomiju, da vode to. Ako je već na severu, onda bi Srbi trebalo da imaju tu mogućnost da vode to jezero. Ja sam siguran da Srbi neće zatvoriti vodu i sprečiti da je termoelektrana dobija“, uveren je Miloš Golubović, predstavnik civilnog društva iz Kosovske Mitrovice.

Sa njim se, pak, ne slaže bivši predsednik Privredne Komore Kosova.

„Realnost je tu gde je. Celo jezero ne pripada samo Kosovu. Postoje međunarodne konvencije o upravljanju vodama i ono što je najbitnije da ovo više ne zavisi ni od Kosova, ni od Srbije, ni od Crne Gore. U ugovoru stoji da će to biti američka agencija i Ministarstvo za upravljanje vodama koji će napraviti tu studiju izvodljivosti“, kaže Safet Grdžaliju.

Deluje da, sudeći po dosadašnjim reakcijama iz Prištine, postoji zabrinutost zbog Vašingtonskog sporazuma i budućeg upravljanja hidrosistemom Gazivode. Srbi na severu Kosova, međutim, veruju da se, potpisivanjem pisama u Beloj kući, Srbiji po prvi put priznaju prava na gazdovanje jezerom i njegovim postrojenjima.

„Јеzero Gazivode je strateški resurs, naročito je bitan za društveno-ekonomski razvoj Kosova i da bi moglo doći do bilo kakavog napretka na Kosovu, potreban je dogovor između Beograda i Prištine upravo u upravljanju ovim resursom. Bez takvog dogovora, društveno-ekonomski potencijali Kosova biće prilično umanjeni“, ističe Dragiša Mijačić.

Dok se politički ne reši status jezera Gazivode i upravljanje njegovim resursima, Srbi na severu i gosti koji im dolaze uživaju u njegovoj lepoti.

„Zašto dolazim na jezero? Da l' ima negde u Srbiji lepše jezero od ovog? Možda nema ni u Evropi. Šteta što nije iskorišćeno kako treba da bude iskorišćeno. Mnogo potencijala ima, a malo je iskorišćeno. Kapaciteta ima za mnogo više, za hotele i za uređene plaže...“, priča Radojica Sovrlić.

„Veliki turistički potencijal, što u obliku kupanja i aktivnosti na jezeru, što u nekim oblicima turizma koji su neposrednoj okolini jezera. Drastično je porastao broj ljudi koji su posetili jezero. To su ljudi odavde, lokalci, ali i ljudi iz drugih opština i drugih mesta, ne samo sa teritorije Kosova, nego i iz Srbije“, kaže turistički vodič na Via Ferrata Berim Aleksandar Jovanović.

A da li su ljudi iz Zubinog Potoka prepoznali turistički potencijal jezera i koliko su spremni da ulažu?

„Neke stvari ne mogu da se zavrte tako brzo, naročito imajući u vidu političku situaciju i nestabilnost. Ljudi se plaše da ulože ovde, ne znaju šta može da se desi sutra“, zaključuje Dragiša Mijačić.

Možda će ih buduća američka ulaganja ohrabriti?


Tagovi: AlbanciSrbiGazivodeKosovo

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije