Šta piše u Briselskom sporazumu potpisanom pre tačno deset godina?

Pregovore su vodili tadašnji premijeri Srbije i Kosova – Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton.

Sporazumom koji se sastoji od 15 paragrafa počela je normalizacija odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.

Šest tačaka sporazuma odnosi se na osnivanje, delokrug i funkcije planirane Zajednice srpskih opština, a tri na policiju i bezbednost, navodeći jednu policijsku snagu na teritoriji celog Kosova.

Paragraf 11 predviđa da se opštinski izbori održavaju na celom Kosovu prema zakonima prištinske administracije.

Paragraf 12 predviđa izradu plana implementacije i precizira datum do kada će on biti zaključen.

Paragraf 13 obavezuje na intenziviranje pregovora o energetici i telekomunikacijama.

Prema paragrafu 14 dogovoreno je da „strane neće blokirati jedna drugu ili podsticati ostale da blokiraju napredak jedne od strana na njenom putu ka Evropskoj uniji“.

Paragraf 15 predviđa formiranje Komiteta za implementaciju, uz pomoć EU.

Briselski sporazum sadrži i dokument o integraciji opština sa srpskom većinom na severu Kosova u prištinski pravni sistem, uz dve garancije:

• sva sudska pitanja su po zakonima Kosova, ali Srbi moraju biti većina u određenim sudskim većima;

• regionalni komandant Kosovske policije u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom mora biti Srbin izabran sa liste koju dostavljaju gradonačelnici srpskih opština.

Nakon NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, Kumanovskim sporazumom Kosovo je stavljeno pod upravu Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 2008. godine, koju je priznalo stotinak članica Ujedinjenih nacija.

Posle diplomatskih aktivnosti srpskih zvaničnika određen broj država povukao je svoje priznanje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je početkom januara da trenutno 106 zemalja ne priznaje kosovsku nezavisnost, priznaju je 84, a tri države „nisu načisto“.

Sa druge strane, prištinske vlasti tvrde da nezavisno Kosovo priznaje 115 zemalja.

Zvanični Beograd saopštio je da je 27 država u poslednjih 15 godina donelo odluku o povlačenju priznanja kosovske nezavisnosti.

Dijalog Beograda i Prišine uz posredovanje Evropske unije počeo je u martu 2011. godine.

Prvi Briselski sporazum potpisan je 19. aprila 2013. godine.

Dve godine kasnije delegacije Beograda i Prištine potpisale su sporazum o Zajednici opština sa srpskom većinom (ZSO), koji je usaglasio opšte principe i ključne elemente.

Sporazum iz 2015. godine sastoji se od 22 tačke, kojima se preciziraju zakonski okvir, ciljevi, organizaciona struktura, odnos sa centralnim vlastima, budžet i podrška.

U skladu sa prvim Briselskim sporazumom, ZSO bi trebalo da bude uspostavljena na osnovu Statuta, čiju jednu verziju je 2018. godine izradio Upravljački tim uz odobrenje EU. a na osnovu sporazuma iz 2015. godine.

Taj dokument nikada nije predstavljen javnosti.

Nemačko-francuski predlog za normalizaciju odnosa obe strane prihvatile su tokom ove godine, ali i dogovorile Aneks o implementaciji istog.

Beograd insistira da prvo mora biti formirana ZSO, odnosno ispunjene odredbe iz Briselskog sporazuma, da bi se nastavilo sa daljom normalizacijom, ali Priština to odbija navodeći da formiranje ZSO nije u skladu sa kosovskim ustavom.

Naredna runda razgovora biće održana 2. maja, kada će biti reči o primeni dogovorenih sporazuma. Tada u Brisel putuju predsednik Srbije i kosovski premijer – Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti.

Iako su svi rokovi predviđeni Briselskim sporazumom istekli, ZSO i dalje nije ni na vidiku.