Stalne članice Saveta bezbednosti UN različito o Kosovu

Tokom razmatranja novog šestomesečnog izveštaja generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK-a, predstavnik SAD je rekao da je potrebno „ozbiljno i hitno angažovanje“ dve strane u dijalogu, kako bi bila postignuta sveobuhvatna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, zasnovana na uzajamnom priznanju.

Na sednici na kojoj se razmatra Guterešov izveštaj za period od 16. marta do 15. septembra 2022. godine, predstavnik SAD je kazao da Vašington „snažno ohrabruje“ Srbiju i Kosovo da ne podižu tenzije, da se fokusiraju na napredak u dijalogu i da izbegavaju zapaljivu retoriku.

Naveo je da je UNMIK imao važnu ulogu u održavanju mira u prošlosti, ali da je ta misija UN u međuvremenu postala suvišna.

„Razočarani smo što SB UN nije više učinio na ukidanju UNMIK-a, s obzirom na to da imamo mnogo važnije prioritete“, dodao je.

Predstavnik SAD je rekao i da nema potrebe održavati sednice SB UN o Kosovu na svakih šest meseci, već na godinu dana.

Ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja rekao je da Kosovo ostaje „ključna tačka tenzija“ na Balkanu i dodao da stanje zahteva „temeljnu pažnju“ SB UN i međunarodne zajednice.

On je kazao da je zbog toga neophodan nastavak angažmana UNMIK-a, kao „najvažnijeg garanta bezbednosti“ na Kosovu.

Nebenzja je kazao da od 1999. godine na Kosovu postoji „kontinuirano kršenje prava Srba“ i da se podstiče „atmosfera mržnje prema Srbima“.

Ponovio je da je statusno neutralna pozicija Brisela u dijalogu pod znakom pitanja.

„Niko nije pokušao da primora Prištinu da primeni postignute sporazume, ni Evropska unija kao medijator“, naveo je Nebenzja.

Nebenzja je kritikovao zapadne zemlje, rekavši da „postupaju kao da Rezolucija 1244 ne postoji“ i da „nastavljaju da pripremaju alternativne opcije za rešenje u korist Prištine“.

Predstavnik Velike Britanije je rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine „od ključnog značaja“ i dodao da London pruža punu podršku dijalogu pod okriljem EU.

On je rekao da „pozdravlja povećano angažovanje“ Prištine u vezi sa manjinskim zajednicama, i dodao da je dijalog između zajednica „ključan za stabilnost Kosova kao multietničke države“.

Naveo je da London ohrabruje prištinske vlasti da nastave takav angažman, naročito sa političkim predstavnicima Srba na Kosovu radi rešavanja otvorenih pitanja.

Britanski predstavnik je naveo da je UNMIK imao važnu ulogu u napretku Kosova, ali da je situacija danas neprepoznatljiva u odnosu na 1999. godinu, kada je misija UN započela rad.

Dodao je da je zato „vreme da se temeljno preispita oblik delovanja i uloga“ UNMIK-a.

Predstavnica Francuske je ukazala na važnost normalizacije odnosa Beograda i Prištine, navodeći da od nje zavisi budućnost EU.

Ona je ukazala da svi postignuti sporazumi treba u potpunosti da budu primenjeni i dodala da treba da budu izbegnuti jednostrani potezi koji mogu da podignu tenzije.

„Pozivamo obe strane da pokažu konstruktivan duh, naročito kada je reč o aktuelnim pitanjima poput energetike i registarskih tablica“, navela je predstavnica Francuske.

Predstavnik Kine je rekao da Peking podržava dve strane u nastojanju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, i dodao da teritorijalni integritet i suverenitet Srbije treba da budu poštovani u potpunosti.

On je kazao da Kina poziva obe strane, a naročito Prištinu, da pokažu uzdržanost i da se uzdrže od jednostranih poteza.

Naveo je da SB treba da zadrži pažnju na kosovskom pitanju i da UNMIK treba da nastavi rad u skladu sa Rezolucijom 1244.