Stejt department o predlogu EU: Prilika za narod Kosova i Srbije da unaprede sigurnost

Citirajući Evropsku uniju rekli su da će prihvatanje sporazuma 'ubrzati napredak Srbije i Kosova ka članstvu u Evropskoj uniji.'

„Prihvatanje ovog sporazuma će pomoći u unapređenju naših ključnih ciljeva za region Zapadnog Balkana, uključujući donošenje mira, stabilnosti i prosperiteta svim narodima u regionu“, rekao je portparol Stejt departmenta za RSE.

Susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Albina (Aljbin) Kurtija je najvažniji trenutak u procesu normalizacije odnosa u poslednjih deset godina.

Od lidera se očekuje da na sastanku, 27. februara, potvrde pred posrednicima Evropske unije da prihvataju evropski plan.

Bio bi ovo drugi dogovor strana u dijalogu, nakon Briselskog sporazuma koji je postignut u aprilu 2013. godine.

Iz Stejt departmenta su rekli da u potpunosti podržavaju dijalog koji vodi Evropska unija.

„Važno je da obe strane iskoriste ove razgovore da pokažu posvećenost mirnoj budućnosti regiona. Kroz dijalog Srbija i Kosovo treba da postignu sveobuhvatan sporazum“, rekli su iz Stejt departmenta.

„Naše očekivanje je da dvojica lidera pristupe ovim sastancima sa konstruktivnim duhom potrebnim da se krene napred sa predlogom.“

Takozvani francusko-nemački plan koji podržava i SAD za sada nije dostupan javnosti. Strane su ga dobile u jesen prošle godine.

Evropski zvaničnici su najavili da će ga objaviti ako strane potvrde da ga prihvataju.

Radio slobodna Evropa je u decembru prošle godine objavio sadržaj plana, za koji razni diplomatski izvori tvrde da je najverodostojnija verzija koja je do tog trenutka objavljena u medijima.

Plan od deset tačaka predviđa „jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola te otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima respektivnih vlada“.

Ne spominje se u planu mogućnost članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama, ali se eksplicitno kaže da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Pitanje formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, doduše ne sa tim nazivom, se spominje u smislu „posebnog aranžmana za srpsku zajednicu na Kosovu“.

Takođe se predviđa formalizovanje statusa Srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu i pružanje snažnog nivoa zaštite srpskom verskom i kulturnom nasleđu i verskim objektima, u skladu sa postojećim evropskim modelima.

„I Kosovo i Srbija treba da implementiraju sporazume koje su već potpisali kroz proces dijaloga, uključujući napredak ka uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. Snažno ohrabrujemo kosovske Srbe da se vrate u kosovske institucije što je pre moguće kako bi poboljšali sigurnost i stabilnost za sve građane“, dodali su iz Stejt departmenta.