21:07, 30.10.2019Izvor: RTK 2

Sudbina nestalih i dalje neistražena



Tokom prvih devet meseci ove godine vršeno je iskopavanje na 27 sumnjivih lokacija, od kojih je 25 na Kosovu i dve u Srbiji. Tom prilikom je pronađeno 13 novih posmrtnih ostataka lica koje se na Kosovu vode kao nestale, rečeno je na sastanku sa porodicama nestalih lica tokom rata na ovom prostoru, svih etničkih pripadnosti. 

sudbina-nestalih-i-dalje-neistrazena

Foto: RTK 2

Udruženja porodica nestalih lica svih nacionalnosti na Kosovu, na sastanku Resursnog centra za nestala lica, i institucija koja se bave pitanjem nestalih lica, opet su ostali bez odgovora na pitanje - šta je sa sudbinom nestalih lica i šta se dešava sa posmrtnim ostacima na forenzičkom institutu?

"Naše borbe nikada neće prestati. Borićemo se do poslednjeg momenta da dođemo do istine o tim ljudima. Međutim, ovde se diskusija vodila i o ratnim zločinima što nije bila tema. Tako da ćemo sledeći sastanak posvetiti porodicama, gde ćemo im omogućiti da postave pitanje relevatnim institucijama odnosno sudijama ih Haga, Beograda i Prištine koje ćemo mi da dovedemo da budu ovde i da odgovore na svako pitanje o nestalim licima. Naš prioritetni zadatak je da nađemo kosti nestalih, jer znamo da nema živih", kaže Milorad Trifunović, koordinator Udruženja porodica ubijenih i nestalih lica.

"Ovde je bio predsednik radne grupe za nestala lica, komisija za nestala lica, najodgovorniji ljudi koji se bave pitanjem nestalih lica, ko bi trebalo to da nam objasni ako ne oni. Kažu da je odgovorno tužilaštvo, policija da sprovodi istragu. Oni su dužni, jer za to primaju platu da nama daju odgovor koja je sudbina ljudi koji su nestali", ističe Bajram Ćerkini, predsednik udruženja "Glas roditelja".

Iz odeljenja za sudsku medicinu ističu, da se na njihovom institutu nalazi određeni broj posmrtnih ostataka, koji nisu samo iz ratnih dešavanja 1999. godine.

"Imamo negde oko 300 posmrtnih ostataka. To je sve evidentirano kod nas. U ovom brojčanom stanju ne mora da znači da je isto toliko lica, to su ostaci pronađeni na raznim mestima, a posle identifikacije to se spaja. U tom brojčanom stanju imamo i stare slučajeve, koji nisu povezani sa poslednjim ratom. Ovi slučajevi koji su u institutu, to su slučajevi koji se ne poklapaju sa davaocima krvi i mi bez toga i zakonski i naučno ne možemo da ih vratimo", tvrdi Arsim Grdžaliju, direktor Instituta za sudsku medicinu.

Iz vladine komisije za nestale porucuju da je neophodno proveriti svaku informaciju.

"Nedostatak poverljivih informacija i tačnih informacija jeste veliki nedostak koji utiče na naš posao. Zato bih molio članove porodica da se zainteresuju za svaku informaciju, da li je tačna ili netačna, da se one ne ignorišu, već da se ta informacija podeli", ističe Prenk Đetaj iz vladine Komisije za nestala lica.

Silvana Marinković iz Udruženja nestalih iz Gračanici, slaže se da relevantne institucuje ne rade svoj posao na odgovarajuć način.

"Jedine informacije koje dobijamo od njih je neka statistika, neke brojke. Svi rade neku svoju listu nestalih. Ono što nas konkretno interesuje do danas nismo dobili odgovor. Iako kažu da ovde nema odvajanja, međutim ima ta reparacija u Prištini gde su porodice predale zahteve i rešenja se dobijaju samo na albanskom jeziku. Iako sam više puta do sada tražila da se ta greška ispravi, i uz njihovo obećanje do sada to nije učinjeno", kaže Marinković.

Na Kosovu se još uvek kao nestalo vodi više od 1.600 osoba.


Tagovi:

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije