21:59 | 05.08.2022 Izvor: Radio Mitrovica Sever

Svetska nedelja dojenja: Dojenje kao najjednostavniji i najzdraviji početak života



Svetska nedelja dojenja obeležava se od 1. do 7. avgusta. Cilj obeležavanja je povećati znanje i svest o značaju dojenja i unapređenje zdravlja majke i deteta.

svetska-nedelja-dojenja-dojenje-kao-najjednostavniji-i-najzdraviji-pocetak-zivota

Foto: Pexels

Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najpristupačniji način u obezbeđivanju i zadovoljavanju potreba novorođenčeta.

Kako je za program Radio Mitrovica Sever rekao specijalista pedijatrije i subspecijalista neonatologije pri Zdravestvenom centru Kosovska Mitrovica, dr Zlatko Noveski, od izuzetne važnosti je promovisati dojenje, jer ono pozitivno utiče na dugoročno zdravlje, kako majke, tako i deteta.

„Dojenje je nešto što je jednostavno neprevaziđeno, a neprevaziđeno je upravo zbog mlečne formule koju majčino mleko sadrži. Nijedna druga ne sadrži to, iako su pravljene i rađene savremenim metodama“, navodi Noveski.

Dojenje je nešto što kreće iz majke, a to je ono mleko koje majka stvara, koje je najprirodnije i najprihvatljivije za novorođenče, ističe Noveski i dodaje da je mleko po svim svojim karakteristikama prilagođeno tom uzrastu, po nutritivnim kvalitetima i svim ostalim sadržajima koje ima u sebi.

„Svako majčino mleko ima nezamenjive nutritivne osobine, za razliku od svih drugih formula. Pomaže optimalnom varenju hrane, što znači da je ta hrana najbolja za varenje u nezrelim bebinim crevima, koja do tada nikada nisu primila hranu. Majčino mleko automatski olakšava i varenje, kao i kasnije izbacivanje stolice“, navodi Noveski.

Prema rečima specijaliste pedijatrije, imune ćelije, kao i imunu protekciju nemoguće je dobiti nijednom drugom hranom osim dojenjem.

„Taj antialergijski efekat, koji ima samo majčino mleko, ne možete dobiti nijednim drugim mlekom. To je naročito bitno za decu koja u porodici imaju atopijsku predispoziciju, što znači da imaju ekceme i razne alergijske reakcije u porodici, kao nasledne bolesti“, istakao je on.

Samo dojenje predstavlja i prvu vezu majke i deteta, što karakteriše jednu emotivnu vezu, kaže Noveski.

„Mi u porodilištu, ako se beba rodi prirodnim putem, prvo što uradimo nakon pregleda novorođenčeta je kontakt 'koža na kožu' sa majkom. Uvek se trudimo da, ako je majka budna i ako porođaj nije rađen carskim rezom, beba odmah krene da doji, odnosno da prvi kontakt bude hvatanje majčinih grudi i isprobavanje mleka. Majka sigurno neće imati mleka u tom trenutku, ali je jako bitno da taj prvi kontakt bude ostvaren“, istakao je.

Kao jednu od brojnih prednosti dojenja i majčinog mleka, Noveski navodi da ostale formule znatno koštaju, dok kod dojenja ne postoji nikakav trošak.

„Majčino mleko je uvek uz majku i bebu i uvek je tu kada treba bebi, bilo da je majka u autu, na klupi, kod kuće, apsolutno je nebitno. Sam rad majčinih žlezdi je pogodan i predstavlja prednost za majku, jer smanjuje mogućnost nastajanja karcinoma dojke i jajnika. Naravno, i samo dojenje majci redukuje telesnu težinu nakon porođaja, jer majka troši mleko na novorođenče, a ona mora da unosi hranu, novorođenče preko mleka crpi sve što mu je bitno i automatski se balans težine reguliše na taj način“, rekao je Noveski.

Porodilište pri Zdravstvenom centru Kosovska Mitrovica funkcioniše u „Baby friendly“ sistemu dugo godina, što znači da su nakon porođaja majka i beba zajedno, objašnjava Noveski.

„Pored majčinog kreveta je krevetić u kojem je beba, i iz koga majka uzima bebu na zahtev novorođenčeta, na podoj. Naravno, niko ne očekuje da majka ima puno mleka u tom trenutku, ali sve se to dopunjuje adaptiranom mlečnom formulom. Ponavljam, postoje zaista fenomenalne formule, ali majčino mleko je nešto što je definitivno neprevaziđeno“, smatra Noveski.

„Beba treba da ima 8 do 12 podoja na 24 časa, što se računa u normalnu laktaciju (dojenje). To je sasvim dovoljno da zadovolji bebine potrebe, ako majka ima dovoljno mleka. Kada se majke porađaju carskim rezom, one nisu spremne da nakon porođaja uzmu bebu u naručje, ostvare kontakt i krenu sa probnim dojenjem. Jednostavno, tu sačekamo da majci prođe anestezija, da se majka polako probudi, i onda donosimo bebu majci, stavljamo bebu na grudi i sa malim zakašnjenjem se ostvaruje taj prvi kontakt, ali je izuzetno bitan, čak i za majke koje rode carskim rezom, jer njima posle svih intervencija, bude još lepše u tom trenutku. Nakon toga se beba uzima i vraća u krevetić u našoj neonatalnoj jedinici i tu bude dok se majka ne oporavi do kraja“, dodao je on.

Govoreći o problemima pri dojenju, Noveski ističe da postoje određene kontraindikacije i razlozi zbog kojih dojenje nije moguće.

„Jedna od kontraindikacija je vezana i za samu bebu, ako je porođaj pre 37 gestacijskih nedelja, što se računa u prevremeno rođeno dete, to dete traži posebne mere, inkubator i određene stvari, tako da se ta beba uglavnom hrani, jer još uvek nije spremna da primi majčino mleko u sebe. Ako beba, ne daj Bože, ima neku anomaliju ili ako ima znake respiratornog distresa, što znači da ne može lepo da diše, ili ako je majka febrilna, što znači da ima temperaturu, ne dajemo da beba doji dok se ne vidi šta je uzrok svega toga. Deca koja imaju telesnu masu ispod 1.500 grama, ne mogu da doje, već moraju da se hrane preko sonde u tom periodu dok ne postignu određenu težinu i onda krenu da doje. Deca koja imaju kongenitalne anomalije, veliki rascep usta ili nepca, oni takođe nisu spremni da doje i oni se hrane pomoću sonde, dok ne dođe vreme da se odradi potrebna intervencija kako bi oni krenuli da doje, mada je to zaista malo ređe u tim situacijama“, objašnjava Noveski.

Dodaje da postoji i određen broj kontraindikacija koje se vezuju za majku. Broj slučajeva je mali, ali ipak postoji.  

„Majka koja ima HIV infekciju, ne može da doji. Majka koja ima herpes infekciju na dojkama takođe ne može da doji. Ako ima akutnu tuberkolozu, opet ne može da doji. U to spadaju i posebna oboljenja kod majke koja traže posebnu terapiju nekim lekovima, koji su opasni i koji preko mleka mogu da naškode bebi“, ističe Noveski.

On navodi da se na promociji dojenja u Srbiji radi konstantno i aktivno, kao i da postoje određene grupe pri Ministarstvu zdravlja, koje se bave problemima i dešavanjima.

Svetska nedelja dojenja se svake godine obeležava u 170 zemalja sveta, a ove godine se obeležava po 30. put. Ovogodišnja kampanja fokusirana je na osnaživanje i povećanje kapaciteta svih aktera koji će zaštiti, podržati i promovisati dojenje u svim nivoima društva.

U Srbiji se Nacionalna nedelja promocije dojenja obeležava 40. nedelje u godini, koja simbolično predstavlja trajanje trudnoće, a ove godine obeležiće se u periodu od 3. do 10. oktobra pod sloganom „Istupi za dojenje – edukuj i podrži”.

Radio Mitrovica Sever




Tagovi: Zdravlje

Povezane vesti


Najčitanije


09:30 | 12.08.2022


Najnovije