Radio Kosovska Mitrovica postoji punih 40 godina, a novinarka ovog medija Ivana Vanovac naglasila je da radio pokazuje svu svoju moć i sve svoje kvalitete kada je teško, u kriznim situacijama.
„Setite se samo kada je vaš radio (Radio Kim) počinjao da emituje svoj program, od kakve je važnosti to bilo za stanovništvo na tom području Kosova i Metohije. Ista je situacija i kod nas ovde u Kosovskoj Mitrovici. Kada je bilo najteže i najgore, radio je bio najbrži i često jedini medij koji je bio sposoban da funkcioniše i obavlja svoj primarni zadatak – da odašilje životno važne informacije do javnosti“, kazala je ona.
Dodala je da je radio i institucija.
„Tako je, jer ima višeslojni karakter. Mi smo pre svega radio koji emituje informativni program, ali pored toga svi znamo koliko je radio važan u davanju kulturnih obrazaca javnosti, edukaciji građanstva, podizanju opšte kulture na viši nivo“, navela je Vanovac.
Prema njenom mišljenju, kvaliteti radija su neprolazni.
„Brzina, povoljnost koju daje korisnicima njegovog programa – jeste nešto što mu obezbeđuje besmrtnost među medijima. Svi ostali mediji nešto zahtevaju od vas, čak i ovi digitalizovani koje danas toliko često pominjemo. Naše radio stanice su često digitalizovane i u tom slučaju je potrebno da imate izvesnu tehničku opremljenost, da biste mogli da uživate u tom programu. Sam radio ne zahteva to od vas, ne morate da imate ništa, samo jedan mali aparat da uhvatite signal i to je to. To je ono što će mu obezbediti dugovečnost. Naše je da kroz lepotu izgovorene reči dopiremo do svih slojeva stanovništva i da čuvamo istinu. U kom god mediju radili, naš posao zahteva da govorimo istinu, da je saznajemo i da se borimo za nju“, zaključila je.
Glavna urednica City Smart radija iz Niša, Ivana Petrović, kazala je da je radio najmaštovitiji medij, jer je za konzumiranje informacija potrebna mašta.
„Radio je najmagičniji od svih vrsta medija i ima svoju draž, jer tera čoveka da zamišlja. Ono što ga čini posebnim je to što je najdirektnije vezan sa konzumentima medijskog sadržaja, to je priča jedan na jedan, svakom slušaocu se čini da onaj koji govori sa druge strane mikrofona govori baš njemu. Jedno je kada se slika vidi, a drugačije kada vas neko navede da samo na osnovu onoga što čujete stvorite sliku u glavi“, dodala je.
Petrovićeva je istakla da današnji radio, nažalost, više ne liči na samog sebe.
„Moderno vreme i promenjeni ukus publike uzrokovali su da se radio polako gura ka nekom muzejskom tipu medija. To je trend koji postoji poslednjih desetak godina, kome su kumovali formatiranje radija i druge stvari. Međutim, ubeđena sam da će se radio vratiti sebi, a podcast forma to naslućuje. Biće tako, kao što su se ploče vratile ponovo u modu, pa vidimo da se vrte na gramofonima“, rekla je.
Važnosti radija postajemo svesni naročito u kriznim vremenima, naglasila je Petrovićeva.
„Setite se kolika je uloga radija bila nakon konflikta 1999. godine, to je bio jedini prozor u svet ljudima u enklavama. Ubeđena sam da će radio preživeti“, zaključila je ona.
Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca, Darko Dimitrijević, tvrdi da je radio poseban, čak i u ovo digitalno vreme kada su svi koriste blagodeti interneta.
„Ipak, za sve to je potrebno da čovek bude skoncentrisan i da ima pažnju, dakle mora da gleda u ekran, kao što je to slučaj i sa televizijom. Sa druge strane, radio je medij koji može da se sluša na poslu, u autu, kod kuće, u hodu… On je na neki način sporedna stvar, ali je istovremeno i važan jer omogućava da se čovek informiše dok bilo šta radi… Dolazi vreme da se prebacujemo na nove platforme, ali mislim da će radio pronaći put da i kroz njih dopre do ljudi“, rekao je Dimitrijević.
Radio Goraždevac je sa emitovanjem programa počeo marta 2000. godine.
Ovaj medij je više od dve decenije najpouzdaniji informativni servis Srba u Metohiji.
„Radio Goraždevac je imao lokalnu ulogu kada je osnovan. Pošto se vreme, način života i komuniciranja sa publikom menjaju, Radio Goraždevac je na lokalu ostao medij na kojem su meštani navikli da slušaju servisne vesti, određene informacije, zanimljivosti… Sa druge strane, pošto živimo u savremenom društvu, mislim da već nekoliko godina imamo jako dobar razvojni put, pa smatram da je i podcast način da radio pređe u novu formu na internetu… Svakako se traži način da kroz više multimedijalnog sadržaja obogatimo i digitalnu platformu. Tu su najveći problemi sa serverima i strimingom, kod nas često nestaje struja, pa to još uvek nije zaživelo, ali to je put kome stremimo“, zaključio je Dimitrijević.
Direktorka Kontakt Plus radija Mirjana Milutinović, radio opisuje kao jednostavan, brz i pristupačan medij.
„Radio od vas ne traži ništa i nema potrebu da vas prikuje za stolicu, da vas drži i zasipa sadržajem koji morate da gledate da biste ga doživeli i razumeli. Radio je preživeo mnoge inovacije, ali se u svojoj borbi za opstanak na medijskom tržištu i uključio u te inovacije. Tako je postao medij koji je u osnovi tradicionalan, a zapravo parira medijima koji su mnogo složeniji u svom delovanju“, rekla je ona.
Milutinovićeva je podsetila da danas gotovo svaki radio ima svoju internet stranicu kroz koju crpi dodatnu snagu i dopire do većeg broja slušalaca i pratilaca.
„Moja poruka publici je da pažljivo sluša radio i da koristi taj jednostavan medij, koji joj zaista omogućava da na najbrži način dobije informacije gde god da se nalazi“, zaključila je ona.
Svetski dan radija obeležava se 13. februara u znak sećanja na 1946. godinu kada je prvi put emitovan program Radija UN.
