Trendafilova: Nema novih optužnica za sada, suđenje Tačiju i ostalima najveći slučaj

Šta se trenutno dešava u Specijalizovanim većima?

„Trenutno imamo četiri predmeta sa osmoro optuženih. Dana 18. maja došlo je do prve prekretnice u vezi sa našom pravosudnom delatnošću, kada je sudsko veće Dva, u predmetu Specijalnog tužioca protiv gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja, donelo prvu presudu kojom su njih dvojica osuđeni za krivična dela u vezi sa integritetom i tajnošću postupka, zastrašivanjem svedoka, krivičnim delima u vezi sa sprovođenjem pravde. Po jednoj od tačaka koje je izneo tužilac – odmazdi, nije bilo osuđujuće presude. Naprotiv, po ovoj tački, sudije su oslobodile obojicu – i gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja. Sada je slučaj pred žalbenim većem. Naravno, imajući u vidu izuzetno intenzivan rad koji vode sudije Specijalističkih veća, očekujem da ćemo, možda, i doneti konačnu presudu.“

Za slučaj Gucati – Haradinaj?

„Da, za gospodina Gucatija i gospodina Haradinaja. Možda krajem godine ili u prvim mesecima sledeće godine. Ovo je prvi slučaj.

Sudije pretresnog veća Jedan, predmet specijalnog tužioca protiv gospodina Mustafe, završile su sa završnim izjavama strana. I sada sudije vredno rade na presudi. Niko ne zna, naravno, kakav će biti ishod ovog slučaja. U pravilniku o postupku i dokazima, koji je ekvivalent Zakoniku o krivičnom postupku i domaćem sistemu, mi – sudije smo vrlo ambiciozno odredili rok za donošenje presude od tri meseca, uz, naravno, mogućnost produženja. Ali uvek se u javnoj odluci moraju na odgovarajući način dati objašnjenja. Takođe se očekuje da će ponovo do kraja godine ili početkom sledeće godine sudsko veće doneti odluku o izricanju presude.

Zatim, u sredu, se predmet tužioca protiv gospodina Šalje prebacio u isto sudsko veće Jedan. Dakle, u određenom vremenskom periodu sudije će istovremeno raditi na dva predmeta.

I poslednji, najveći predmet, protiv četvorice optuženih po četiri tačke za ratni zločin i šest tačaka za zločin protiv čovečnosti. Sa dosta dokaza, dosta svedoka, najverovatnije, ali ovo je samo očekivanje, nemam nikakve informacije, ovo je samo odluka sudije za prethodni postupak, možda do kraja godine, i opet, najkasnije početkom sledeće godine – ovaj predmet ide na suđenje. Dakle, tu stojimo.

Moram da kažem da sam veoma ponosna na posao koji su naše sudije najvišeg kalibra sa veoma posvećenim pravnim timovima obavile u veoma kratkom vremenskom periodu jer ne treba zaboraviti da su veća dobila slučajeve na postupanje negde 2020. godine, a stvarni slučajevi su izašli u javnost sa hapšenjem optuženih, to je bilo oko novembra za njih sedmoro 2020. godine, a maja za gospodina Šalju, koji je uhapšen u Belgiji.“

Spomenuli ste ovih nekoliko slučajeva i s pravom ste istakli kao najveći slučaj protiv Hašima Tačija i ostalih. Možete li biti malo konkretniji u pogledu toga koliko je realno da suđenje u ovom slučaju počne rano, ako ne do kraja ove – početkom sledeće godine?

„Pa, kao što sam naglasila, ovo je veoma obiman slučaj, i veoma je težak. Naravno pratim, koliko mogu da priuštim jer imam i druge obaveze, neke od ročišta, takođe i podneske sada. Ono što je bila veoma impresivna informacija koju je odbrana saopštila na poslednjoj statusnoj konferenciji, koja je bila javna, jeste to da se broj stranica dokaza približava milionu. Dakle, ovo je zaista slučaj sa mnogo svedoka. Tužilac trenutno razmatra više od 318. Odbrana ima pravo da izvede onoliko dokaza i svedoka koliko će im biti od koristi. Ali imajući u vidu napredak u pretpretresnom postupku, i pretpretresni sudija i žalbeno veće su rešavali sve predloge koji se odnose na nadležnost, dopuštenost zahteva i nedostatke u optužnici. Moja stručna procena je da bi to moglo da prođe čak, ko zna, do kraja ove godine. Ali ovo je čista spekulacija sa moje strane.“

Šta je najveća prepreka – ne samo u ovom, već i u drugim slučajevima? Drugim rečima, ima li veće prepreke od zastrašivanja svedoka, ili pritiska na svedoke, imajući u vidu šta se desilo u jesen 2020. godine sa slučajem Haradinaj-Gucati, počevši od curenja stotine hiljada dokumenata, preko procesa protiv Tačija i ostalih, sve do ovog nedavnog upozorenja tužilaštva da su, kako kažu, mnogi važni svedoci ili, citiram, „previše uplašeni“ da svedoče ili su, citiram, „lojalni“ Hašimu Tačiju i ostalima?

„Zapravo, ne mogu da govorim o Kancelariji specijalnog tužioca. Ono što znam su njegove izjave tokom saslušanja članova tima specijalnog tužioca koji radi na konkretnim slučajevima i nekim saslušanjima. Naročito se sećam intervjua u Koha Ditore, gde je rekao da je i sam istraživao.

Uvek moramo da se setimo da su gospodin Haradinaj i gospodin Gucati trenutno osuđeni, ali ne znamo kakav će biti ishod žalbene presude, jer ćemo tada imati konačnu žalbu – ne za curenje, već za obelodanjivanje imena svedoka, odavanje poverljivih informacija u nizu sastanaka.

Sada da se vratimo na početak vašeg pitanja, za Specijalizovana veća zaštita svedoka, sigurnost, bezbednost i dobrobit pre njihovog svedočenja, tokom svedočenja pred različitim većima, i posle – za njih same i članove njihovih porodica – centralna je briga i najvažniji zadatak prema kojem se odnosimo veoma pažljivo.

Imamo veoma jak program zaštite svedoka. Neki od svedoka su, čak i na sednici u sudnici kada su svedočili, rekli da se sa njima nikada nije tako dobro postupalo, kao ni u pripremi njihovog svedočenja od strane zaposlenih u Sekretarijatu. Neki od njih su bili zabrinuti. Od svih svedoka koji su se pojavili na sudu da svedoče, trojici je bila potrebna podrška psihologa tokom svedočenja. Dakle, naše shvatanje je da se nijedna presuda, ma koliko ona bila pravno obrazložena, ne bi smatrala dostignućem ako bi bila nauštrb bezbednosti i sigurnosti i dobrobiti svedoka.“

Zašto onda tužilaštvo govori o „zastrašivanju svedoka“ ili „lojalnosti“ Hašimu Tačiju i ostalima?

„Ne znam. Verovatno zato što obe strane moraju da iznesu dokaze koji bi mogli da budu u pisanoj formi, pisani iskazi, predmeti i svedoci koji će da svedoče uživo u sudnici. Mogu samo da nagađam u ovom intervjuu sa vama, ne znam gde je to rekao, verovatno tokom nekog intervjua ili neke izjave. Verovatno je ovo njegovo iskustvo u pripremi njegovog predmeta.“

Dakle, koliko je vama poznato, garantujete da su svedoci potpuno bezbedni?

„Svedoci koji dolaze da svedoče pred Specijalizovanim većem moraju da se osećaju sigurno i bezbedno jer su uvedene brojne mere. Na primer, mogli bi da svedoče sa izobličenjem glasa, izobličenjem lica, pseudonimima, redukcijama, programom zaštite svedoka, psihologom…“

Da li postoji poverljivost osoblja koje radi u sudu?

Naravno, svi moraju da potpišu takvu izjavu o poverljivosti, čak i pripravnici.

Da se ​​još malo zadržimo kod zaštite svedoka, da se vratimo na prvi, slučaj Gucati-Haradinaj, sa curenjem dokumenata. Da li je nastavljena istraga o tome ko je usred bela dana isporučio toliko stranica? I da li je to zaista kompromitovalo Specijalni sud, a i eventualne svedoke?

„Tokom intervjua, kao što sam već pomenula, za Koha Ditore, tužilac je izjavio da veoma intenzivno istražuje.“

Još uvek?

Da, još uvek. Imamo različite institucije i zato ja, pre svega, ne mogu, a drugo – ne želim da ulazim u detalje u vezi sa učinkom i radom tužioca. Ovo je operativno pitanje, jer je neprimereno, mi smo sudije i ne možemo da se svrstamo sa tužiocem, ne možemo da se svrstamo ni sa odbranom. Dakle, nadajmo se da će ova intenzivna istraga o kojoj je govorio doneti neki konačan rezultat. Barem informacije.“

U medijima je s vremena na vreme bilo izveštaja o povezivanju curenja dokumenata sa „mogućim izvorom“ – navodno, iz srpskog specijalnog tužilaštva. Ima li osnova za takvu tvrdnju?

„Prvi put ovo čujem.“

U kosovskoj štampi je bilo par naslova.

„Da, svakodnevno pratimo medijske izveštaje. Jedinica za javno informisanje i komunikaciju, sa Anđelom i Majklom, koji su zaduženi, pripremaju to za nas. Svake večeri dobijamo medijske izveštaje jer je to važno. Ali nisam naišla na ovu informaciju.“

Koliko se ljudi prijavilo za program žrtava i koliko je potvrđeno do danas? U kakvom su položaju i statusu sada? I šta im konkretno sud pruža? Koje su nacionalne pripadnosti?

„Žrtve su takođe važan deo rada Specijalizovanih veća. Žrtve su oni koji direktno pate od navodno počinjenih zločina koji se nalaze pred Specijalizovanim većima. I oni imaju pravo na saznanje, priznanje i reparaciju, to je ono što zakon koji je doneo kosovski parlament predviđa kao osnovna prava žrtava. Dozvolite da dam neke brojeve. Žrtve se mogu prijaviti pred sudijom za prethodni postupak, mogu se prijaviti i pred Osnovnim sudom. U slučaju Specijalnog tužioca protiv gospodina Mustafe, dato je žrtvama mnogo mogućnosti da se prijave. U ovom slučaju imamo osam žrtava. Svi su kosovski Albanci.

U slučaju gospodina Šalje bile su dve žrtve, ali prekjuče je doneta odluka – čak i dok ovde boravim pratim, zajedno sa svojim kolegama, odluke koje se donose da bi se i dalje informisali – još šest, sada ih je osam. Ali ovaj slučaj će ići na suđenje. Niko ne zna koliko će ih se prijaviti.

A u tzv. velikom slučaju, trenutno ih ima 32, ali pre dolaska ovde, spremala sam se da iznesem činjenice koje govore same za sebe – da bi možda još 50 prijava trebalo da proceni pretpretresni sudija. Naravno, moram da kažem da su pretpretresni sudija i sudsko veće izuzetno striktno procenjivali prijave – da li oni koji su se prijavili zaista mogu imati status žrtve i učestvovati u postupku. Sudija za prethodni postupak nije dao ovaj status jednom broju žrtava, bilo je prijave žalbenom veću i ono je potvrdilo odluku pretpretresnog sudije. Ovim žrtvama nije dodeljen status jer nisu zadovoljile različite elemente definicije žrtve.

Rekla sam da su osam žrtava u slučaju Mustafa kosovski Albanci, u ostalim slučajevima žrtve su različite nacionalnosti, ima kosovskih Albanaca, ne mogu da budem baš precizna – Romi, čak i Egipćani. Dakle, etničke pripadnosti su različite.“

U kojoj meri ste svesni straha unutar zajednice Srba sa Kosova? Govorim o porodicama žrtava. Kada kažem „strah“ – mislim na to da će etnički zločini koji su se nad njima dogodili, a koji prema vremenu u kojem su se dogodili i drugim kriterijumima potpadaju pod mandat Specijalizovanih veća za istragu – biti zanemareni. Spomenimo neke od njih, posebno posle juna 1999. godine, kao što su slučaj Livadice, Staro Gracko, Goraždevac, nekoliko zločina u Mogili ili južnih srpskih enklava. Da li istražujete te zločine?

„Žao mi je što moram s vremena na vreme da ponavljam u svojim odgovorima da mi to nije poznato. Zaista, ne znam. Ne znam ništa o istragama tužioca. Ne znam u kom delu, za koja krivična dela, da li tužilac uopšte istražuje. Volela bih da dam neki odgovor, međutim, na ova pitanja nemam odgovore.“

Drugim rečima, možemo li uskoro očekivati nove optužnice? Da li je tužilaštvo već dostavilo neku od optužnica?

„Ne. Pre svega, iako da je tužilac podneo, ovo bi bilo poverljivo. Zaista, trenutno nema ništa.“

Albanija je nedavno podnela Savetu Evrope rezoluciju u vezi sa izveštajem Dika Martija, optužuju ga, što i nije ništa novo – da iznosi neosnovane i nedokazane tvrdnje pre svega u vezi sa navodima o trgovini organima. Oni pozivaju članice Saveta Evrope da se ograde od navoda samog Martija, ali i da parlamentarna skupština Saveta Evrope zatraži da se sačini novi izveštaj i razmotri potpuno nova rezolucija – suprotna onoj koja je poslužila kao osnova za Specijalizovana veća. Čak i kada bi se ostvarilo sve što je tražila Albanija, kako to razumete? Da li bi tako nešto moglo da ugrozi rad Specijalizovanih veća? I da li se to u okviru sadašnjeg statuta može smatrati pritiskom na Specijalizovana veća ili ne?

„Pa, naravno, znamo za takav razvoj događaja. Oni su svuda javni. Ja nisam političar i ne znam šta se može dogoditi. Ovo će biti čista moja spekulacija i ovo zapravo nije moj mandat kao predsednice Specijalizovanih veća. Nikada u svom profesionalnom životu nisam bila političar. Smatram da političari moraju biti politički obrazovani ljudi. A ja sam obrazovanje stekla u oblasti prava i moja dužnost je da se bavim pravilnom sudskom upravom u Specijalizovanim većima i, takođe, kada je Vrhovni sud Specijalnih veća postao nadležan – mene odredio – da predsedavam većem, što sam uradila tokom letnje pauze. Dakle, ne znam.“

Da li je deo Vašeg mandata i da se bavite bezbednošću Vašeg tima i Specijalizovanih veća? Kada kažem bezbednost, ne mislim nužno na fizičku, već govorim o kontekstu. Da li je možda deo Vašeg mandata da budete upoznati o mogućim pretnjama ili mogućim pritiscima na sud? Da li ste informisani o njima – čak i ako su oni neka vrsta i deo političkih procesa?

„U stvari, napadi na Specijalizovana veća se uvek mogu desiti. Mi naravno, imamo bezbednosnu jedinicu koja mora da se pobrine za sve što se može desiti u tom pravcu. Za sada mi ništa nije prijavljeno. Iako je obezbeđenje u nadležnosti registrara.“

Ne govorim nužno o fizičkoj bezbednosti i pretnjama, već o dubljem političkom kontekstu kojim se zapravo sprečava ili se može posmatrati kao mogući pritisak na sud.

„Ne. Kod nas se pritisak nikada nije desio. Pritisak nikada neće biti prihvaćen. Nikada nismo mogli da budemo izloženi bilo kakvom pritisku, bilo kakvim pretnjama. Sve što ne ide uz status sudije.“

Kako razumete i koja bi bila Vaša poruka ovoj široj zajednici kosovskih Albanaca? Sećate se kakvi su bili ogromni politički pritisci da se formiraju ova Specijalizovana veća od samog početka razgovora o mogućem formiranju veća, počev od izveštaja Dika Martija i tadašnjeg tužioca Klinta Vilijamsona; zatim šta se dešavalo od 2015. godine kada je sud osnovan do danas. Takođe, i to da je danas vladajuće Samoopredeljenje, a tada opozicona stranka bila i jedna od vodećih političkih snaga koja je protestovala protiv osnivanja Specijalizovanih veća. Postoji odijum sa kojim su se Specijalizovana veća susrela na Kosovu. Kako razumete ovakve političke pritiske? Koja je Vaša poruka?

„Politika je nešto drugačije od onoga što moraju da rade Specijalistička veća. A svi mi sudije i svi koji radimo sa sudijama i sekretarom, držimo se apsolutno podalje od politike. Pratimo jer je, naravno, bilo nekih inicijativa u vezi sa primenom zakona, da se promeni početna postavka suda.

Ali mi se ne bavimo ni sa čim u vezi sa političkim pitanjima samo zato što je naš mandat drugačiji. Naš mandat – i to je naša snaga – moramo da se nosimo sa ovim zločinima počinjenim u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine, međunarodnim zločinima počinjenim, kao što znamo, od strane ili protiv građana Kosova ili bivše jugoslovenske republike koji su povezani sa Martijevim izveštajem.

Na to smo usmereni i ne pokušavam da pronađem neke dobre reči da odgovorim na vaše pitanje. To je upravo ono što radimo. Jer naša snaga je tu. Radimo svoj posao apsolutno nezavisno, nepristrasno, pošteno i savesno. I to je zakletva koju smo dali pre preuzimanja sudijske funkcije – da budemo nezavisni, nepristrasni i savesni u obavljanju svojih dužnosti.“

Šta je cilj Vaše posete Kosovu?

„Ovo je moja prva poseta Kosovu nakon dvogodišnje pandemije. Prethodno sam imala sastanke preko Zoom-a, kao što je početkom jula bio sastanak sa civilnim društvom. To jeste na kraju najvažnija svrha moje posete. Jer ono što radimo, ono što i ja lično radim je transparentno, profesionalno. Želim da upoznam ljude, obične ljude, znači ne nužno advokate jer je važno da se razgovara i da dobijem pitanja meni kako bi izbegli neki nesporazum. Eventualno bi moglo biti nekih nedostataka kada je u pitanju naša komunikacija.

Ljudi moraju da shvate da je to transprarentna, ispravna pravosudna institucija i onda nakon što se presude donesu. Ali, da kažem, pravda takođe podrazumeva kako osuđujuće tako i oslobađajuće presude. Dakle, nije nužno uvek osuđujuće ili uvek oslobađajuće presude. To zavisi od sudija. Sigurna sam da ćemo se, uz sudije koje su izabrane i koje su na našem spisku, i načinom na koji oni veoma ozbiljno shvataju ono što rade, sa visokim profesionalizmom, za nekoliko godina sresti i nadam se da protesta neće biti.“

KoSSev