Piše: Ana Marija Ivković
Kosovska Mitrovica godinama unazad ima problem sa napuštenim i psima lutalicama. Sada kada jedna lokalna samouprava nije u potpunosti funkcionalna, neko je našao „rešenje“. I ranije su trovani psi, ali se to ovog puta događa širom grada, a trovanje traje danima. Trovač iza sebe ostavlja tela životinja i ostatke otrova. Trag sigurno nekud vodi.
Psi se u severnom delu grada pojavljuju u grupama, nezvanično, neko ih dovozi, a sumnja se iz pravca južnog dela grada. Jednostavno rešenje za višegodišnji problem. Ako ne znaš šta bi, ne vidiš rešenje, ili ne umeš da ga pronađeš, onda „muko moja pređi na drugoga“, ili truj i čekaj.
Prebacivanje odgovornosti na onu drugu, „suprotnu“ stranu, trovanje i čekanje me podseća i na to kako žive moji sunarodnici na severu Kosova. U našem slučaju odgovornost prebacuju jedni na druge Beograd i Priština, a truju nas informacijama. Medijsko trovanje je u svom punom zamahu posle Ohridskog dogovora.
Nije taj dogovor tako loš, mnogo je bolji nego što se čini, prihvaćen je, ali nije potpisan, biće sproveden, ali ne svaka tačka – čuli smo iz Beograda.
Bežanje od potpisivanja, defakto priznanje Kosova, odbijena „velikodušna“ ponuda za samoupravljanje kosovskih Srba – čuli smo iz Prištine.
Mnogo je kontradiktornosti?
Truj i čekaj.
Srbi na Kosovu sada su dodatno sluđeni, zbunjeni, a opet sa nadom da će nešto da se promeni na bolje u njihovim životima. Uprtih pogleda gledaju u Beograd, a između dva sistema su. Umesto sa duplim mogućnostima, žive sa duplim problemima.
Da li preregistrovati KM tablice? Hoće li da važe od 1. aprila? Da li će ih službenik Kosovske policije pustiti da pređu prelaz sa KM tablicama? Šta donosi ZSO? Hoće li opet da bude barikada? Šta se događa sa eksproprijacijom? Zašto su specijalne jedinice Kosovske policije i dalje na severu? Ko to opet priča o proterivanju Srba i zašto? Niz nastavite sami…
Nema odgovora na ova pitanja ili bar ne konkretnih ni posle Ohrida.
Pa onda treba dići glas!
Ali moji sugrađani imaju na umu da ko se usudi da kritikuje Beograd – „izdajnik je“, a ko Prištinu – deo je „kriminalnih grupa“.
Teška dilema.
Između dve smo vatre.
A problemi ostaju nerešeni.
Truj i čekaj.
Možda je poređenje sa trovanjem pasa ipak preterano. Neće iza ovog trovanja ostati beživotna tela. Ipak, imamo mir.
Imamo mir, imamo i podjarmljene ljude uništenog dostojanstva koji odlaze. Poput puža, sa svojom kućom na leđima, sporo i sigurno.
Ono što ovde, na Kosovu, ostaje je trag trovača. Ovaj vodi bar do Beograda i Prištine.
Rast ugleda trovača proporcionalan je medijskom trovanju.
Truj i čekaj.
