Svetu liturgiju služio je mitropolit raško-prizrenski Teodosije, uz sasluženje igumana manastira Visoki Dečani arhimandrita Save Janjića, kao i više sveštenoslužitelja i pojaca iz Prizrenske bogoslovije.
Liturgiji je prisustvovao veliki broj vernika iz ovih krajeva i šire – deca iz Goraždevca, Brestovika i Belog Polja, vernici iz Peći i okoline, kao i deca oca Dragana, parohijskog sveštenika koji živi sa porodicom u Mitropoliji. Svečanosti su prisustvovale i monahinje iz Pećke Patrijaršije, kao i iz manastira u Đakovici.
U svojoj besedi mitropolit Teodosije podsetio je vernike na primere pećkih svetitelja i mučenika, među kojima su prepodobnomučenici Grigorije i Vasilije, koji su postradali jer nisu želeli da se odreknu svoje vere.
“Naš narod i danas strada jer je na Božjem putu. Oni koji stradaju za Hrista znaju zašto žive ovaj život, jer ovaj zemaljski život nije sam po sebi cilj, već put ka večnosti. Mudri su oni koji ovaj prolazni život koriste kao pripremu za večni, božanski život”. rekao je vladika.
On je podvukao da oni koji nemaju svoj cilj lako zalutaju u prolaznom životu.
“Mnogi misle da je bitno kako žive, gde žive, koliko imaju, s kim se druže i kako se oblače. Ali sve to prolazi i nestaje. Ništa od toga ne možemo poneti sa sobom. Jedino što ostaje jeste ono što je od Boga. Kada dajemo drugima, tada se bogatimo, a ne kada sve uzimamo sebi. Tako nas uči Sveto Jevanđelje”, kazao je mitropolit Teodosije.
Mitropolit je podsetio da su hramovi i svetinje na Kosovu i Metohiji mnogo puta stradali, ali da su uvek vaskrsavali.
“I ovaj hram je stradao, ali je obnovljen i sada je lepši i sjajniji nego ikada. I ne samo ovde, nego i u Dečanima, i u Gračanici, i u Prizrenu. To je svedočanstvo da kad prođemo kroz stradanje i oganj, ne plašimo se ni smrti, ni muka, jer Gospod daje posebnu silu i snagu onima koji ostaju verni. Naši hramovi i naši ljudi postaju svetlost koja sija onim što je božansko”.
