22:58, 24.02.2020Izvor: Radio Kontakt plus

"Veštački izazvana kriza u Crnoj Gori, koja se lako može preliti van njenih granica"



„Ukoliko Zakon o slobodi veroispovesti uđe u realizaciju, to će biti nešto što će biti kopirano i primenjivano i na KiM, ali i na teritoriji Severne Makedonije“, upozorava istaknuti srpski istoričar Dejan Ristić.

vestacki-izazvana-kriza-u-crnoj-gori-koja-se-lako-moze-preliti-van-njenih-granica

Radio Kontakt Plus

Situacija je izuzetno ozbiljna i to treba tako shvatiti, kaže Ristić u izjavi za Radio Kontakt Plus.

„Dešavanje u Crnoj Gori je veštački izazvana kriza, to je jedan lakmus-papir. Ovde se radi o izuzetno dubokoj krizi, koja se i te kako lako može preliti van granica Crne Gore, zato što treba imati u vidu da identitetske krize ne poznaju granice. To je ono što je izuzetno opasno, a mi smo to imali u prethodnim decenijama. U ovo vreme imamo to iskustvo proživljaja tih društvenih kriza, koje su se prelivale čak i u oružane sukobe.“

Najveće ’oružje’ u toj odbrani jesu odgovornost i istorijske činjenice, smatra on.

„Ne u nasilju, ne u negiranju bilo čega ili bilo koga, već u insistiranju na ravnopravnosti, na pravu da budemo ono što jesmo i što smo uvek bili, i sa druge strane - poštovanje svakog drugog. Ovo je duboko istorijsko i identitetsko pitanje, a onda i političko. Ovde se brani identitet jedne nacije, brane se dokazi i materijalni tragovi njenog istorijskog trajanja. Treba da budemo mnogo odgovorniji prema sebi samima, prema porodici, sopstvenom narodu i domovini. Potrebna nam je odgovornost zasnovana na znanju. Ne na stereotipima, ne na imaginaciji, ne na mitomaniji. Naše najveće oružje jesu istorijske činjenice“, podvlači Ristić.

Gde smo bili, gde smo sada i gde ćemo biti?

Crkva predstavlja jednu od ključnih karika u srpskom identitetu, ukazuje istoričar Dejan Ristić.

„Kada govorimo o našoj crkvenoj istoriji, govorimo o jednom od najznačajnijih momenata i pojava u istoriji Srba, bez koje se naša prošlost ne može dobro poznavati. I ako neko misli da može dobro da poznaje prošlost Srba i srpskog naroda bez dobrog poznavanja nacionalne crkve, to je bezmalo nemoguće. Crkva predstavlja jednu od ključnih karika u našem nacionalnom identitetu, pre svega, hrišćanska vera, a samim tim i naša autokefalna Srpska pravoslavna crkva.“

Bivali smo na vetrometini, danas smo na istorijskoj vetrometini, na njoj ćemo i ostati, to je izgleda zakonomernost našeg postojanja, dodaje Ristić.

„Umeli smo u pojedinim razdobljima da prepoznamo znake vremena i da se postavimo na pravi način i to su oni momenti kada je naša prošlost bila veličanstvena. Sa druge strane, dešavale su nam se i one faze u nacionalnoj prošlosti kada smo zaista bezmerno stradali, posebno u 20. veku – u Prvom i Drugom svetskom ratu, a potom i u ratovima za jugoslovensko nasleđe. To su ti momenti koji opominju. Zato što, kada ste pripadnik, samo po broju malog naroda, a po svemu, jednog starog evropskog naroda, dostojanstvenog i plemenitog, onda morate vrlo često da budete mnogo mudriji i odgovorniji od onih velikih, koji raspolažu argumentima sile, a nama ostaje sila argumenata i to jeste dobro i dugoročno isplativo, ali trebalo je izdržati i treba izdržati, i to je ono što nas istorija uči. To su procesi dugog trajanja. Ništa u istoriji ne prolazi za dan ili preko noći, posebno na ovom delu naše nacionalne teritorije - na KiM. Ako iko zna šta je to prošlost i koliko je ona značajna, to su naši sunarodnici na KiM, koji tu prošlost ponovno proživljavaju kroz ovaj težak i vrlo delikatan savremeni momenat.“

Temelji budućnosti leže u prošlosti, uveren je Ristić.

„Ukoliko želite da nazrete budućnost, i da pretpostavite kakva će ona biti, okrenite se unazad i naći ćete njene temelje u prošlosti. Onaj narod koji nije podjednako okrenut prošlosti i budućnosti, ili samo jednom od ta dva, pravi suštinsku grešku. Niti je dobro živeti isključivo u prošlosti, niti isključivo u budućnosti.“

Sadašnjost nam pruža mogućnost da vidimo prošlost, ali i budućnost.

„Sadašnjost je taj kratki momenat koji nam omogućava da se okrenemo i na jednu i na drugu stranu i da obuhvatimo čitavu sliku pred nama, čitav taj mozaik koji se zove vreme. Tek ćemo onda moći da sebe dobro pozicioniramo u našem vremenu, prostoru, i u ambijentu koji nam je dat da proživimo“, zaključuje Ristić.

Dejan Ristić je večeras održao predavanje u Kosovskoj Mitrovici, pod nazivom “Od Svetog Save I do patrijarha Pavla I, a povodom obeležavanja 800 godina od uspostavljanja autokefalnosti SPC i stogodišnjice druge i konačne obnove Srpske pravoslavne crkve.

Časove istorije o istoj temi, Ristić će održati sutra u osnovnim školama “Sveti Sava” i “Branko Radičević”, kao i u Gimnaziji. Istovremeno, njegov kolega, Strahinja Đorđević, održaće radionice ikonopisanja.

Istog dana, sa početkom u 19 sati, biće predstavljena knjiga Dejana Ristića “Mitovi srpske istorije" na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

Dejan Ristić je istaknuti srpski istoričar, prevodilac i scenarista. Jedan je od vodećih stručnjaka u oblasti integralne zaštite i upravljanja kulturnim nasleđem. Obavlja dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije, kao i državnog sekretara za kulturu. Bavi se diplomatskom istorijom, Holokaustom, kulturnom istorijom i kulturom sećanja. Autor je većeg broja naučnih radova i knjiga. Učesnik je Međunarodnih stručnih skupova. Inicijator je projekata organizovanih pod pokroviteljstvom UNESCO-a. Inicijator je, konsultant i koordinator u realizaciji više desetina naučnih skupova i izložbi. Uspostavio je Nacionalni dan knjige. Utemeljio je Fondaciju Narodne biblioteke Srbije. Dobitnik je pečata Matice srpske.


Tagovi: MitrovicaKultura

Povezane vesti




Najčitanije


08:19, 24.05.2020


Najnovije