Visoki Dečani: Odnos kosovskih vlasti prema manastiru ozbiljno obeshrabrenje i kompromitovanje vladavine prava

Vjosa Osmani je ocenila da sa pravne tačke gledišta „zabrinjava činjenica da je ovo pitanje Miloševićeva odluka“, jer „bilo kakve odluke ili zakoni od 1989. do 1999. godine ne bi trebalo da se primenjuju zbog njihove diskriminatorne prirode“.

„Ustavni sud Kosova je iz nekog razloga odlučio da to učini izvršnim, ali je zabrinutost da bi to moglo da stvori izuzetno opasan presedan za svaku Miloševićevu odluku koja je doneta tokom '99-tih. To bi stvorilo potpunu zbrku oko toga ko poseduje koju imovinu, jer kao što znate, pod Miloševićem su sve odluke bile proizvoljne“, rekla je Osmani.

Iz Visokih Dečana ističu da iz ove izjave proizilazi niz pitanja. Saopštenje prenosimo u celosti. 

„Zašto hiljade, možda desetine hiljada, sudskih odluka i imovinskih ugovora na Kosovu i Metohiji, koji su doneseni i zaključeni za vreme vladavine Slobodana Miloševića, a koje su bile od koristi kosovskim Albancima, nisu takođe automatski nezakonite? 

Zašto bi ovaj diskriminativan stav trebalo da se odnosi samo na zemljište manastira Visoki Dečani?
I zašto odluka Ustavnog suda Kosova o zemlji manastira Visoki Dečani nije sprovedena već sedam godina, bez ikakve pravne odgovornosti lokalnih predstavnika? 

Treba razmisliti o razmerama pravnog haosa koji bi nastao kada bi se sve sudske odluke iz vremena Miloševićeve vladavine na KiM od 1989-1999 pravno osporile. Kada je pravo manastira Visoki Dečani na 24 hektara zemljišta konačno potvrđeno odlukom Ustavnog suda Kosova, to više nije bila samo odluka iz 1997. godine, već je to postala odluka najvišeg suda Kosova iz 2016. Od tada pa do danas, svi međunarodni predstavnici na KiM, zajedno sa svojim pravnim timovima, koji su izražavali stav o ovom pitanju, jednoglasno se slažu da sudsku odluku Ustavnog suda o zemljištu manastira Dečani treba sprovesti i upisati zemlju u katastar. Ovaj stav je nekoliko puta u poslednjih sedam godina ponovljen od strane predstavnika EU, OEBS-a, ambasadora Kvinte u Prištini i mnogih drugih. Nažalost, ništa do sada nije učinjeno i suočavamo se sa redovnim izjavama kosovskih zvaničnika koji osporavaju legalnost ove odluke i ugrožavaju prava manastira.

Važno je napomenuti da Slobodan Milošević lično nije bio uključen u odluku iz 1997. godine kojom je vraćeno 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani. Ova odluka tadašnjih vlasti zasnovana je na pravu manastira da dobije barem deo od 700 hektara, koliko je bilo oduzeto manastiru od strane komunističkih vlasti 1946. godine i da zemlja bude vraćena svom pravnom vlasniku. Povratak zemljišta crkava i verskih zajednica, oduzetih od strane komunističkih vlasti u nekoliko zemalja EU kao i drugih zemalja u regionu, od visokog je pravnog značaja.

Vrhovni i Ustavni sudovi na Kosovu su razmatrali sva pitanja vezana za slučaj zemlje manastira Visoki Dečani pod punim međunarodnim nadzorom, dozvoljavajući svim stranama da slobodno predstave svoje argumente. Sudski procesi na različitim nivoima su trajali gotovo 16. godina. Konačno, Ustavni sud Kosova je doneo konačnu i obavezujuću odluku „res judicata“ 2016. godine. Tri godine kasnije, 2019. godine Ustavni sud Kosova je poslao pismo manastiru kao odgovor na žalbu zbog nesprovođenja sudske presude o zemlji, i još jednom potvrdio da je odluka Ustavnog suda iz 2016. godine pravno obavezujuća.

Međutim, čvrsta odlučnost kosovske vlade i opštine Dečani da ne sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine, i da je čak nazovu nezakonitom, uprkos svim međunarodnim zahtevima da se ista sprovede, u potpunoj je kontradikciji gore pomenute spremnosti vlade u Prištini da garantuje zaštitu imovine Srpske pravoslavne crkve na KiM. Štaviše, takvo ponašanje prema manastiru Visoki Dečani predstavlja ozbiljno obeshrabrenje svima onima koji veruju da sudske odluke koje štite imovinska prava treba sprovoditi, i kompromituje vladavinu prava na Kosovu.

Istovremeno, ovaj stav obeshrabruje kosovske Srbe i druge građane da slobodno ostvaruju svoja prava da zaštite svoju imovinu kroz pravni sistem na Kosovu i negativno utiče na verske i etničke odnose na KiM.

Ministarstvo kulture: Umesto odgovora, bizarni istupi 

„Umesto da od privremenih institucija u Prištini dobijemo odgovor kada će konačno sprovesti odluku sopstvene instance, donete još pre sedam godina o vraćanju 24 hektara zemlje manastiru Visoki Dečani, ponovo čujemo bizarne istupe koji svedoče o ciničnom i otvorenom gaženju prava Srba na Kosovu i Metohiji“ – navodi se u reakciji Ministarstva kulture Republike Srbije, preneo je KoSSev. 

„Izjava Osmani, pored ostalog, predstavlja i pokušaj skretanja pažnje sa stvarne ugroženosti srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji, koje je pod neprekidnom pretnjom, od fizičkog uništenja i skrnavljenja do falsifikovanja i preotimanja. Visoki Dečani, zadužbina kralja Stefana Dečanskog iz 14. veka, jedini je spomenik u Evropi koji se više od 20 godina nalazi pod snažnom vojnom zaštitom“, naglasili su takođe iz ovog ministarstva, prenosi isti portal.