12:54, 25.11.2020Izvor: Radio Kontakt Plus

Vujičić: Nemamo pravo na ravnodušnost prema nasilju



"Mi nemamo pravo na ravnodušnost prema nasilju, međusektorska saradnja je veoma važna u situacijama nasilja u porodici, što je krivično delo, gde upravo pažnja treba biti usmerena i na obrazovne ustanove, a ne samo u specijalizovanim institucijama", poručila je danas povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Danijela Vujičić, narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

vujicic-nemamo-pravo-na-ravnodusnost-prema-nasilju

Radio Kontakt Plus

Važno je unaprediti aktivnosti na lokalu, obzirom da su jedinice lokalne samouprave ključni faktori neposrednog delovanja u prevenciji i zaštiti, jer nasilje više nije privatna stvar jednog stana ili kuće, država ima odgovornost da zaštiti žrtve nasilja, istakla je Vujičić, koja je predstavnica Koordinacionog mehanizma za nasilje u porodici opštine Severna Mitrovica. 

Podsetila je i da je sever Kosova nedavno dobio Sigurnu kuću, koja je otvorena za sve žrtve bez obzira na nacionalnost, veru ili ekonomski položaj, a to, ukazuje ona, podrazumeva ekonomsko osnaživanje žena ali i ženskih organizacija. 

Više od polovine žena koje su imale partnera, kažu da su doživele psihičko, fizičko ili seksualno nasilje, rezultat je obimnog istraživanja koje je unazad dve godine sprovela OEBS misija na Kosovu, navodi se u saopštenju Danijele Vujičić.

Oko 2000 žena iz svih zajednica na Kosovu i Metohiji, čak 54% ispitanica doživelo je neki oblik nasilja nakon svoje 15. godine. Skoro dve trećine njih – 64%, misli da je uobičajeno da partneri, poznanici i neznanci budu nasilni, 29% kažu da su bile seksualno uznemiravane a 14% je doživelo konkretno fizičko ili seksualno nasilje .

Istraživanje pokazuje da su Srpkinje češće odgovarale potvrdno na pitanje da li su bile žrtve ove vrste nasilja, a Albanke su spremnije da određenu odgovornost za nasilje pripišu žrtvi. 

Srpkinje su, opšti je zaključak, bile voljnije da otkriju svoja iskustva.

Nasilje nad ženama i devojčicama predstavlja najčešći oblik kršenja ljudskih prava. 

Podaci pokazuju da su jedna od tri žene u svetu prebijene, prisiljene na seksualni odnos ili su doživele neki vid zlostavljanja, a nasilnik je najčešće muškarac iz bliskog okruženja.

Republika Srbija je pristupila  postavljanju sistemskih osnova tretiranje nasilja nad ženama. 

Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici ( Istanbulska konvencija) predstavlja sveobuhvatni međunarodni dokument koji detaljno reguliše prevenciju, zaštitu, procesuiranje ali i participaciju žrtava i uvodi obavezne programe za počinioce nasilja.

Vlada Republike Srbije je u junu ove godine usvojila Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije koja prepoznaje žene kao i dalje osetljivu društvenu grupu i među zadacima Strategije i Akcionog plana za sprovođenje ovog strateškog dokumenta su i stvaranje bezbednog okruženja za pripadnike osetljivih društvenih grupa i unapređenje stepena tolerancije prema njima; iskorenjivanje odnosno suzbijanje govora mržnje i akata fizičkog i psihičkog nasilja i privođenje pravdi učinilaca takvih akata i radnji; utvrđivanje smernica za borbu protiv diskrimincije u jedinicama lokalne samouprave, i javno zagovaranje neophodnosti sprečavanja diskriminacije i promovisanje kulture tolerancije.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine proglasila 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, kako bi se podigla svest o činjenici da su žene širom sveta žrtve seksualnog, psihičkog, fizičkog, porodičnog nasilja, zlostavljanja i mnogih drugih vidova nasilja. 

Ovaj datum je odabran kao sećanje na brutalno ubistvo sestara Mirabal, političkih aktivistkinja, koje se dogodilo 1960. godine u Dominikanskoj Republici. 

Ovim datumom u Republici Srbiji počinje i akcija „16 dana aktivizma” koja traje do 10. decembra, kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.


Tagovi: AktivizamDanijela VujičićNasilje

Povezane vesti




Najčitanije



Najnovije