„Eksproprijacija na severu – pravo jačega“

Odlukom o eksproprijaciji zemljišta na teritoriji opštine Leposavić, Priština je grubo zloupotrebila monopol fizičke prinude kroz policijske snage. Preduzete su određene faktičke ...
Image

Eksproprijacija zemljišta na teritoriji opštine Leposavić trenutno je jedan od gorućih problema sa kojima se, pored onih iz ove opštine, suočavaju i stanovnici celog severa Kosova, ocenjuje bivši gradonačelnik opštine Leposavić, Zoran Todić.

„Kao razlog za eksproprijaciju navedena je izgradnja infrastrukturnog objekta od javnog interesa, ali javni interes stanovništva nije podizanje policijske baze i to na skoro 84 hektara“, dodaje Todić izrazivši sumnju u tvrdnje predstavnika Ministarstva infrastrukture na javnoj debati održanoj 15. februara, da je eksproprijacija izvršena radi izgradnje puta i provođenja optičkog kabla. 

Prema njegovim rečima, pre nego da donesu odluku o eksproprijaciji, centralne vlasti u Prištini su morale imati na umu da su usled napuštanja kosovskih institucija od strane Srba, opštine na severu trenutno nefunkcionalne, te da ta odluka nije donešena u pravom trenutku.

Ocenjuje da je ovaj potez vlade u Prištini jednostran, neodgovoran i protivzakonit, kao i mnogi prethodni postupci zbog kojih su Srbi upravo i napustili kosovske institucije.

Bivši gradonačelnik opštine Leposavić kaže da su radovi u mestu Dren trenutno obustavljeni, ali da meštani još uvek ne odustaju od protesta, sve dok kosovska vlada ne povuče odluku o eksproprijaciji.

„Na terenu su prisutne i parkirane građevinske mašine koje su tu od prvog dana, koje obezbeđuju pripadnici Kosovske policije u punoj borbenoj opremi. Meštani su već 20 dana na licu mesta. Izražavaju vid protesta. Rešeni su da ostanu tu sve dok vlada u Prištini ne povuče ovu odluku i dok se te građevinske mašine ne povuku“, naveo je Todić.

Prema rečima pravnika u Opštini Leposavić, Mladena Ćiprijanovića, eksproprijacija je strog proces zasnovan na zakonu sa jasnim ograničenjima, te da ne može biti sprovedena faktički, kao što je to upravo slučaj sa opštinom Leposavić.

„Malo toga se ovde odvijalo po zakonu, uglavnom se dešavalo na terenu. Imamo faktičku eksproprijaciju, odnosno lišavanje prava svojine vlasnika bez ikakvog prethodnog upoznavanja sa bilo čime. Jednostavno su ljudi zatekli građevinske mašine na licu mesta blizu svojih parcela. Iz medija su saznali šta se dešava. Imamo inicijalnu odluku o utvrđivanju javnog interesa za parcele koje su predmet eksproprijacije. Na koji način? Ko je predlagač te odluke? U kom postupku je utvrđen taj opšti interes? Sve je bilo netransparentno“, navodi Ćiprijanović. 

Ukazuje da je u proces donošenja ove odluke trebalo da bude uključena šira javnost, stanovnici opštine Leposavić, lokalna samouprava, kao i predstavnici nevladinih organizacija. 

„Međutim, to se u ovom slučaju nije desilo. Samo je 2. februara doneta odluka o pripremnim radovima. Pripremni radovi su ono što se dešava na samom početku postupka eksproprijacije. To je radnja koja prethodi samom pokretanju postupka. Kakav je sad smisao pripremnih radova kad se oni odvijaju nakon što je doneta odluka da je utvrđen javni interes i nakon što je doneta odluka da se odobrava zahtev za pokretanje postupka eksproprijacije na dalje razmatranje? Sve to nema smisla i sve to govori o brzopletim potezima, koji služe da se pokrije ono što je nezakonito ranije sprovedeno“, tvrdi Ćiprijanović.

Prema mišljenju profesora prava i stručnjaka za imovinska pitanja, Duška Čelića, ovde nije reč o eksproprijaciji, već o pravu jačega.

„Vlasti u Prištini su grubo zloupotrebile monopol fizičke prinude koje poseduju kroz policijske snage. Preduzete su određene faktičke radnje bez ikakvog formalno-pravnog pokrića. Reč je o gruboj zloupotrebi od strane vlasti i ovde ima elemenata krivično-pravne odgovornosti za one koji su pokrenuli te javne vlasti bez pravnog osnova i za one izvršioce iz javne vlasti koji su bez pravnog osnova delovali na terenu“, smatra on. 

Ukazuje da se na Kosovu do sada nije sprovodila eksproprijacija na način na koji se sprovodi na severu Kosova. 

„Čak ni kada je reč o slučaju Brezovica gde se na kraju odustalo od toga, ali je tamo formalno-pravno taj postupak bio sproveden valjano. Ove stvari ne smeju da se događaju u mraku. Moraju da se upale sva svetla. Mora da ustane i pravna, i stručna i laička javnost. Ovakve stvari ne smeju da se događaju, ako neko pretenduje da se hvali da poštuje vladavinu prava. Ovo sa vladavinom prava zaista nema nikakve veze“, ističe profesor Čelić.

Ipak, veruje da će se sve na kraju vratiti u pređašnje stanje.

„Svi radovi se moraju obustaviti, zemljište vlasnicima vratiti u prvobitno stanje, tamo gde je nešto sagrađeno mora se porušiti, ako to nije moguće, vratiti zemljište uz naknadu štete“, zaključuje profesor Čelić. 

Da se radi o uzurpaciji, a ne o eksproprijaciji, slaže se i advokat Predrag Miljković, koji je u pravnom timu koji zastupa interese vlasnika zamljišta.

„Nije sporno da država može sprovesti eksproprijaciju. Nije sporno može li, već treba li. Ako pitamo treba li, mi moramo da znamo šta nam treba. Kakva je to odluka kada vlada kaže samoinicijativni zahtev? Dakle, sami su u vladi doneli inicijativu, pa je usvojili, pa doneli odluku o eksproprijaciji. To nema nikakvog smisla“, naglašava Miljković.

Međutim, izražava nadu da će kosovski pravosudni sistem imati dovoljno snage da se, kako kaže, odupre trenutnom političkom momentu i stanju stvari i da će moći brzo i efikasno da razreši ovaj spor.

Današnjoj konferenciji prisustvovala su i dvojica meštana sela Mekiniće, čije su parcele pogođene eksproprijacijom. Poručuju da neće dozvoliti da se na njihovim imanjima bilo šta gradi, izrazivši nadu da će međunarodna zajednica ipak uticati na to da se ovaj proces zaustavi.

„To je brdo. U Prištini ne znaju kakav je to teren, geografski položaj. S jedne strane su kuće, naseljena mesta, sa druge, isto naseljena mesta. Tu ako padne kamen sa brda, ima kuća da ode. Ne zna se čija, ali nečija hoće. Mi se ne slažemo sa tim. Lično moja porodica, moja braća i ja imamo osam hektara zemlje, šume u koju nismo uneli sekiru zadnjih 60 godina. Sad je došla sila da nam to otme. Borićemo se. Sami građani neće se složiti i neće dopustiti da se tu gradi bilo šta. Tu neće biti ugroženo jedno selo ili dva, nego dvadeset sela i zaseoka i naselje Lešak i opština Leposavić. To će sve da bude ugroženo“, navodi sedamdesetdvogodišnji Radomir Jovanović.

„Nije to više život. Čak i preživljavanje kad bi se pod tim svelo, nije ni to. Živimo u strahu. Svi imamo decu. Naročito se ženska deca plaše. Pojedini čak razmišljaju i da ne žive više tu. Ja da bih došao do moje kuće, na tri mesta treba da me zaustave. Gospodin Murati (iz Odeljenja za eksproprijaciju u Prištini) je lepo definisao pojam eksproprijacije: 'To se kod nas zove eksproprijacija, a u civilizovanom svetu iseljavanje'. Time je sve rekao“, zaključio je Miroljub Josović, takođe jedan od vlasnika čija je parcela u procesu eksproprijacije.

Javna rasprava u vezi sa eksproprijacijom zemljišta biće održana sutra, 21. februara i u Zubinom Potoku, u skupštinskoj sali u 10.30 časova.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.