Više od deset godina nakon početka Briselskog dijaloga Beograda i Prištine, brojna otvorena pitanja i dalje se direktno odražavaju na svakodnevni život građana, posebno srpske zajednice na Kosovu.
Govoreći za Kontakt Plus, izvršni direktor NVO Aktiv iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević ocenio je da je najveći neuspeh Briselskog procesa to što nije doveo do poboljšanja položaja Srba na Kosovu, navodeći da to potvrđuju i istraživanja ove organizacije.
„Najveći neuspeh Briselskog sporazuma jeste to da ni u kom slučaju nije učestvovao u unapređenju života Srba na Kosovu. To ne kažem ja, već naši ispitanici koji su dali svoju ocenu Briselskog procesa i mahom su nezadovoljni njegovim rezultatima“, rekao je Milićević.
Kao ključni neuspeh izdvojio je neformiranje Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom (ZSO), predviđene sporazumima iz 2013. i 2015. godine.
„To je prvi osnovni i desetogodišnji neuspeh samog procesa. Danas gotovo da se više i ne govori o Zajednici opština sa većinski srpskim stanovništvom“, kazao je Milićević.
Prema njegovim rečima, odgovornost za to snose i politički predstavnici srpske strane, dok, kako je naveo, na kosovskoj strani godinama ne postoji politička volja da se sporazum sprovede, iako je, kako tvrdi, postao pravno obavezujući nakon ratifikacije u Skupštini Kosova.
Govoreći o položaju Srba na Kosovu, Milićević je istakao da istraživanja NVO Aktiv poslednjih pet godina bezbednost svrstavaju među tri najvažnija pitanja za srpsku zajednicu.
„Od 1999. godine do danas u kontinuitetu imamo visok stepen nebezbednosti srpske zajednice. To nije normalno. Nije normalno da pune dve i po decenije ne postignemo prihvatljivo rešenje oko minimuma zajedničkih interesa, a bezbednost je jedan od njih“, rekao je on.
Dodao je da takva situacija utiče ne samo na politički i društveni život, već i na ekonomski razvoj, jer građani u nesigurnom okruženju teško planiraju budućnost svojih porodica.
Milićević je ocenio i da se ne primenjuju mehanizmi zaštite srpske zajednice predviđeni kosovskim ustavnim i pravnim okvirom, koji su, kako je naveo, zasnovani na Ahtisarijevom planu.
Posebno se osvrnuo na postupanje kosovskih institucija nakon događaja tokom obeležavanja Vidovdana na Gazimestanu, ocenjujući da je načinjena „ogromna šteta u međuetničkim odnosima“.
„Sa kosovske strane nemate ni jednu osudu postupanja Kosovske policije. To je moralo da bude sprečeno političkim kompromisom i jasnim signalima šta je dozvoljeno, a šta nije“, naveo je Milićević.
Komentarišući ulogu međunarodne zajednice, rekao je da institucije poput Evropske unije, Saveta Evrope, OEBS-a i UNMIK-a u svojim izveštajima beleže probleme sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice, ali da izostaju konkretni mehanizmi koji bi obavezali institucije na njihovo rešavanje.
„Sve se završava od izveštaja do izveštaja. To nije dovoljno. Ukoliko u najkritičnijim oblastima, poput jezičkih prava, slobode kretanja ili slobode izražavanja, nema napretka, moraju postojati posledice. Taj mehanizam danas izostaje“, rekao je.
Prema njegovoj oceni, međunarodni posrednici trebalo je odlučnije da utiču na obe strane kako bi sprečili produbljivanje krize i obezbedili doslednu primenu postignutih sporazuma.
Pored rezultata Briselskog dijaloga, u razgovoru je bilo reči i o bezbednosti, institucionalnoj i pravnoj sigurnosti, poverenju građana u institucije i međunarodne aktere, kao i o temama kojima se NVO Aktiv bavi kroz javne diskusije, uključujući primenu Zakona o strancima, postupanje kosovskih institucija nakon događaja na Gazimestanu, ali i o pitanjima zaštite imovine na području jezera Gazivode.
Kompletan razgovor sa izvršnim direktorom NVO Aktiv, Miodragom Milićevićem, dostupan je u audio-zapisu ispod.
