Njeno životno bogatstvo i hrabrost u veri, kao i tragičan kraj, ostavili su neizbrisiv trag u crkvenoj tradiciji.
Sveta Varvara je živela u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana.
Otac joj, Dioskor, bio je visokog društvenog položaja i striktan mnogobožac, koji je svoju ćerku jedinicu zatvorio u visoku kulu, okruženu luksuzom i idolima.
Iako nije imala učitelje, Varvara je kroz Božju blagodarost spoznala istinitog Boga i postala hrišćanka.
Ovaj čin otkrila je kroz simbole Svetog Trojstva, tražeći da se na njenom kupatilu naprave tri prozora.
Kada je njen otac saznao za njenu veru, predao ju je na mučenje, ali ona nije odustajala.
Nakon brojnih strašnih tortura, na kraju joj je njen vlastiti otac, Dioskor, odsekao glavu, a njenog oca je istog dana pogodio grom i skončao je u mukama.
Sveta Varvara je preminula 306. godine, a njen kult je bio veoma raširen, naročito na južnom Jadranu.
Iako su prošli vekovi, svetiteljka se smatra zaštitnicom onih koji se bore sa životnim opasnostima i nesrećama.
Pored crkvene proslave, narodni običaji vezani za njen dan uključuju pripremu žita i varica, dok se veruje da je to simbol plodnosti i dobroti u poljoprivredi.
