Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru upisan podebljanim slovom, a mnogi svečari uzimaju ga za krsnu slavu.
Ovaj hrišćanski svetitelj i mučenik rođen je 448. godine u Korintu od oca sveštenika Jovana i majke Evdokije.
U ranoj mladosti postavljen je za čteca saborne crkve u Korintu.
U svojoj 18. godini otišao je u Jerusalim u manastir Svetog Jevtimija, gde se zamonašio, a potom ode Svetom Gerasimu na Jordan, gde je proveo devet godina.
Posle Gerasimove smrti, vratio se u manastir Svetog Jevtimija i ostao tu 10 godina.
Nakon toga, menjao je mesto za mestom, bežeći od ljudske slave.
Sveti Kirijak je bio krupan i snažan telom i takav je ostao do duboke starosti i pored teškog posta i bdenja.
U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem.
Bio je veoma aktivan u borbi za pravoslavlje izobličavajući jeresi, naročito origenizam.
Za sebe je govorio da ga, otkako je monah, sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga.
Prema ustavu Svetog Haritona, monasi su jeli samo jedanput dnevno, po zalasku sunca.
Umro je u 109. godini života 557. u manastiru Svetog Haritona u Jerusalimu, gde je i sahranjen.
