Sveta Petka, poznata i kao Prepodobna mati Paraskeva, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u srpskoj tradiciji, a njen praznik obeležava se 27. oktobra. Za ovaj dan vezuju se brojni narodni običaji i verovanja, među kojima su izbegavanje težih kućnih poslova, molitve za zdravlje i porodicu, kao i posete izvorima za koje se veruje da imaju isceliteljska svojstva.
Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je u Epivatu, nedaleko od Carigrada, u imućnoj i pobožnoj hrišćanskoj porodici. Živela je u 11. veku, a još u mladosti pokazivala je privrženost veri i pomaganju siromašnima.
Nakon smrti roditelja, odrekla se materijalnog bogatstva i zamonašila. Najpre je boravila u Carigradu, a potom se povukla u jordansku pustinju, gde je, prema predanju, godinama živela u molitvi, postu i uzdržanju.
Pred kraj života, kako navodi crkveno predanje, javio joj se anđeo i uputio je da se vrati u rodni kraj. Posle povratka u Epivat, provela je još dve godine u molitvi, nakon čega se upokojila.
Njene mošti su tokom istorije više puta prenošene, između ostalog u Trnovo, Carigrad i Beograd, a od 1641. godine nalaze se u rumunskom gradu Jašiju, u crkvi Sveta tri jerarha.
Ime Paraskeva na grčkom jeziku znači petak, što se povezuje sa njenim narodnim imenom Petka. U srpskom narodu posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki, dece i bolesnih, a njeno ime vezuje se za molitve za zdravlje, porodičnu slogu i pomoć u životnim nevoljama.
Sveta Paraskeva, u narodu poznata i kao Sveta Petka ili Sveta Perka, obeležava se kao hramovna i seoska slava u pojedinim mestima na Kosovu i Metohiji.
U Lapljem Selu kod Gračanice, praznik se obeležava kao hramovna slava. Kao seoska slava Sveta Petka se obeležava u Drsniku u opštini Klina, kao i u selu Berevce u opštini Štrpce, u Sirinićkoj župi.
Foto: Facebook/Pravoslavne crkve i manastiri (Crkva Svete Petke u selu Berevce)
Narodni običaji i verovanja
Za praznik Svete Petke vezuju se brojni običaji koji se prenose generacijama. Prema narodnom verovanju, na ovaj dan žene ne bi trebalo da predu, tkaju, šiju i peru veš, dok se u pojedinim krajevima izbegavaju i drugi teži kućni poslovi.
Ova verovanja deo su narodne tradicije i razlikuju se u zavisnosti od kraja. U osnovi običaja je shvatanje da praznik treba provesti u miru, uz molitvu, porodično okupljanje i uzdržavanje od svakodnevnih poslova.
U nekim sredinama postoji običaj da devojke beru cveće i njime ukrašavaju dom, što simbolizuje želju za slogom, mirom i blagostanjem. Za praznik se vezuju i verovanja o snovima, pa se u narodnoj tradiciji smatralo da oni mogu nagovestiti buduće događaje.
Posebno mesto u kultu Svete Petke zauzimaju izvori i vode u blizini hramova posvećenih ovoj svetiteljki. Vernici ih posećuju, mole se i umivaju vodom, verujući da ona može doneti zdravlje i olakšanje. Jedno od najpoznatijih takvih mesta nalazi se na Kalemegdanu u Beogradu, uz kapelu Svete Petke.
Iako se u narodnim predanjima vodi sa ovih izvora pripisuju lekovita svojstva, takva dejstva nisu naučno potvrđena. Njihov značaj prvenstveno se ogleda u verskoj tradiciji i duhovnom značenju koje imaju za vernike.
Sveta Petka je i česta krsna slava u srpskim porodicama. Domaćini koji je slave pripremaju slavski kolač, žito i vino, a u kući okupljaju rodbinu i prijatelje.
U savremenoj tradiciji, praznik se povezuje i sa dobročinstvom, pomaganjem siromašnima, brigom o bolesnima i starijima, kao i nastojanjem da se dan provede bez svađa i sukoba.
