Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Veliku Gospojinu – praznik posvećen Uspenju Presvete Bogorodice, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavlju.
Velika Gospojina, kako se u narodu naziva, spada među najznačajnije hrišćanske praznike. Posvećena je sećanju na dan kada je Presveta Bogorodica, majka Isusa Hrista, završila svoj zemaljski život i upokojila se, a po predanju, Gospod je njenu dušu primio u svoje naručje.
Velika Gospojina kao hramovna slava posebno se svečano obeležava u manastiru Gračanica, kao i u istoimenoj crkvi u Đakovici, uz prisustvo velikog broja vernika.
Liturgijama i pričešćem ovaj praznik obeležava se i u drugim manastirima na Kosovu poput Sokolice i Visokih Dečana, kao i u crkvama u Gotovuši i Leposaviću, gde se služe liturgije, litije i osvećuje slavski kolač.
Ove proslave okupljaju pravoslavne vernike iz različitih krajeva Kosova i Metohije, pa Velika Gospojina ima i poseban značaj za očuvanje zajedništva i duhovne tradicije.
Vernici se Presvetoj Bogorodici mole za zdravlje, mir u porodici i blagostanje.
Običaji i verovanja
U narodu postoje brojna verovanja vezana za Veliku Gospojinu.
Smatra se da na ovaj praznik majki i dece, ne treba obavljati teške poslove u polju i kući, već dan treba provesti u molitvi i miru.
U prošlosti su se na ovaj dan organizovali veliki sabori i vašari, gde su se okupljali mladići i devojke, a neretko su se dogovarale prosidbe i venčanja.
Verovalo se i da ko se na Veliku Gospojinu moli Bogorodici, dobiće njenu posebnu zaštitu tokom cele godine.
U pojedinim krajevima običaj je bio da domaćice za praznik mese pogaču i spremaju trpezu, a gosti se primaju u znak poštovanja.
Na današnji dan beru se i lekovite trave. Na Veliku Gospojinu, žene naročito dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslov Presvete Bogorodice.
Takođe, praznik se vezuje i za početak jeseni i berbe – posebno za ubiranje grožđa i plodova iz bašte.
