Zapadni Balkan i dalje ostaje u kritičnoj poziciji, uprkos reformama i napretku, koji se preduzimaju u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.
Nemački institut „Aspen“, koji u fokusu svog rada ima i podršku zemljama regiona na putu ka EU, ukazao je na niz izazova u svom najnovijem izveštaju „Strukturne promene na Zapadnom Balkanu“. Prema ovom izveštaju, „neke zemlje i dalje zaostaju, sputane političkom fragmentacijom, slabostima u upravljanju ili zastalim reformskim agendama“.
„Šest država Zapadnog Balkana suočava se sa trajnim obrascem u kome slaba vladavina prava, politizovane državne institucije i ograničeni administrativni kapaciteti, narušavaju sprovođenje politika i ‘nagrizaju’ poverenje javnosti“, navodi se u izveštaju, a prenosi Gazeta Express.
Ovom obrascu, prema izveštaju, pridružuju se i „kontinuirane kampanje dezinformisanja, koje potiču kako od domaćih aktera koji traže kratkoročnu političku korist, tako i od spoljnih aktera, a koji imaju za cilj da oslabe demokratsku otpornost i umanje podršku usklađivanju sa EU“.
„Odliv mozgova“
„Stanovništvo regiona se smanjuje, a talentovani ljudi se sve više sele.“
Tako najnoviji izveštaj Instituta Aspen opisuje pojavu „odliva mozgova“ iz regiona. Demografska kretanja se posmatraju sa zabrinutošću, jer direktno utiču na modernizaciju ekonomije, kojoj u regionu nedostaju ljudi, a samim tim i njihove veštine, prilagodljivost i održiva budućnost.
„Ono što se nekada smatralo privremenom emigracijom, postalo je strukturni problem, jer mladi i kvalifikovani radnici odlaze u potrazi za prilikama, dok starenje stanovništva i niska stopa učešća na tržištu rada, slabe domaću radnu snagu“, navodi se u izveštaju.
Svih šest država Zapadnog Balkana – Albanija, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina – nalaze se znatno ispod standarda EU u grupi poglavlja „Veštine“, što odražava trajno neslaganje između obrazovnih rezultata i potreba tržišta rada.
„U celom regionu poslodavci prijavljuju nedostatak kvalifikovane radne snage, iako nivo obrazovanja raste“, smatraju stručnjaci Aspena.
Niske zarade u poređenju sa zemljama EU, ograničene mogućnosti za napredovanje u karijeri i pristup evropskom tržištu rada, među najvažnijim su faktorima. Povratak kvalifikovanih ljudi koji odlaze izuzetno je ograničen.
Srbija, glavna prepreka za članstvo Kosova
Prema Institutu „Aspen“, Kosovo se smatra potencijalnim kandidatom za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, iako je ostvarilo napredak u nekim oblastima, zemlja se i dalje suočava sa velikim preprekama, od kojih je najznačajnija normalizacija odnosa sa Srbijom.
Isti argument važi i za Srbiju.
„Srbija je započela pregovore o pristupanju EU još 2014. godine, ali napredak ostaje ograničen, uz zabrinutosti u vezi sa reformom vladavine prava, slobodom medija, usklađivanjem spoljne politike i normalizacijom odnosa sa Kosovom, što i dalje usporava tempo pregovora“, navodi se u izveštaju.
Unutrašnji i spoljašnji izazovi EU
Sa druge strane, proširenje Evropske unije nalazi se na raskršću geostrateške situacije, koju je stvorila ruska invazija na Ukrajinu i unutrašnjeg skepticizma o tome da li će nove države članice moći da se adekvatno prilagode pravilima Unije.
„Dok neke države članice smatraju da je institucionalna konsolidacija preduslov za prijem novih članica, druge tvrde da sam proces proširenja može delovati kao katalizator institucionalne modernizacije. Kao posledica toga, EU je nastojala da svoj strateški cilj pretoči u potpuno predvidiv proces.“
