Pretres je organizovan u okviru Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove, a njime predsedava republikanac Tomas Kin.
U uvodnom obraćanju, Kin je naveo da su tri decenije investicija i rada na demokratiji u regionu doveli do nekih boljitaka, ali da postoje problemi u regionu, prenosi Glas Amerike.
„Nema ničega što liči na normalizaciju odnosa Srbije i Kosova. Trenutni pristup SAD nije uspeo da dovede do pada tenzija“, naveo je Kin.
Dodao je da Administacija ne odgovara dovoljno na situacije iza kojih stoji Beograd, a vezane su za proteste u kojima su povređeni vojnici KFOR-a.
„Želim da se srpska zajednica i Beograd uključe i omoguće nove izbore na severu Kosova“, kazao je Kin.
„Želim da znam da postoji pritisak EU i SAD da Kurti ispuni obavezu formiranja ZSO, kao i da sa druge strane prestane pritisak da se Kosovo ne uključuje u međunarodne organe.“
Dodao je da žali što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da je pohvalno što zemlja prima izbegle Ukrajince, prenosi Glas Amerike.
„Odluka da se sankcije uvedu Aleksandru Vulinu je podsetnik da se se ne toleriše ruski maligni uticaj u Srbiji“, objasnio je Kin.
Sa druge strane, napad Dodika na Ustavni sud BiH, ova pretnja miru nije imala ozbiljan američki odgovor, naveo je Kin.
Dodaje da SAD sa nestrpljenjem očekuju formiranje nove Vlade Crne Gore.
Posle Kina, govorio je Vilijam Kiting, najviše rangirani demokrata u Pododboru, koji se fokusirao na probleme između Srbije i Kosova i probleme u BiH.
Gabrijel Eskobar je obraćanje počeo navodeći da je američka politika na Zapadnom Balkanu utemeljena na principu kontinuirane integracije regiona u evroatlantske strukture:
„Integracija jača Evropu kao geostrateškog partnera; učvršćuje demokratsko upravljanje i vladavinu prava; te čini zemlje Zapadnog Balkana bezbednijim i prosperitetnijim – a time taj region boljim bezbednosnim i trgovinskim partnerom SAD“.
Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan potom je naveo da SAD razumeju da postoje ogromne prepreke tim procesima, uključujući zaustavljeni napredak u demokratizaciji, korupciju, zavisnost o ruskoj energiji, etnonacionalističke politike, te štetni strani uticaj i dezinformacije iz država poput Kine i Rusije.
Dodao je da to nisu nepremostivi problemi i da u njihovom rešavanju i ublažavanju tenzija pomaže angažman SAD, ali i da zemlje moraju same preduzeti neophodne korake da bi se kvalifikovale za članstvo.
Eskobar se zatim fokusirao na odnose Srbije i Kosova, govoreći da je Evropska unija u februaru i martu, uz snažnu podršku SAD, došla do prekretnice Sporazumom o putu normalizacije odnosa i aneksom o implementaciji koji je stvorio okvir kroz koji bi obe zemlje ispunile svoje obaveze.
„Ključni element je ispunjavanje obaveze Kosova od 2013. godine da se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom koja bi osnažila opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom da koordiniraju zajedničke izazove u pružanju nekih javnih usluga, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj“, rekao je Eskobar.
„Kosovo i Srbija su se čak složili da priznaju međusobno dokumente i nacionalne simbole. I što je najvažnije, prema ovom sporazumu, Srbija više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama“.
„Od kada su strane postigle ove sporazume, bilo je ozbiljnih provokacija, eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv KFOR-a, policije i novinara na severu Kosova“, nastavio je Eskobar obraćanje.
„Kao odgovor, NATO je rasporedio elemente rezervnih snaga za jačanje misije; održava snažniji položaj na severu Kosova kako bi se obezbedilo sigurno i bezbedno okruženje“.
Eskobar je naveo da su SAD i EU pozvali na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih i gradonačelničkih izbora u četiri opštine na severu Kosova, uz učešće etničkih Srba, kao i na ponovno fokusiranje na implementaciju sporazuma u okviru EU dijaloga.
Dezinformacije Kremlja dolaze kroz medije na srpskom jeziku
Kada je reč o Crnoj Gori, Eskobar je rekao da je u toj zemlji prisutan novi momentum prema ostvarenju evropske budućnosti: „Nedavni predsednički i parlamentarni izbori su bili slobodni, mirni i ponudili su biračima širok izbor. Ishod je osnažio želju stanovnika Crne Gore da postignu EU integraciju i reforme“.
Zvaničnik Stejt departmenta govorio je u uvodu i o BiH:
„Nažalost, u BiH predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na rastavljanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i državnog Ustava. Dodikovo uporno, secesionističko i antidemokratsko delovanje ugrožava stabilnost, bezbednost i prosperitet zemlje i šireg regiona.“
Eskobar je rekao da će SAD nastaviti da pozivaju na odgovornost svakoga ko podriva Dejtonski mirovni sporazum ili ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH, te da snažno podržavaju Kancelariju visokog predstavnika u BiH (OHR) i alate koje on ima na raspolaganju u borbi protiv pretnji Dejtonu:
„Takođe ćemo nastaviti intenzivne napore da ojačamo posvećenost međunarodne zajednice da podrži Dejton, uključujući prikupljanje podrške (vojnoj) misiji EU.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD osvrnuo se i na Albaniju i na Severnu Makedoniju, navodeći da su obe zemlje saveznici NATO-a i snažni partneri u ohrabrivanju normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
Eskobar je još jednom istakao važnost transatlantskih i evropskih integracija u borbi protiv štetnih uticaja Kine i Rusije, ali i protiv korumpiranih lokalnih aktera koji pokušavaju da destabilizuju region, piše Glas Amerike.
„Rusija ostaje ekskluzivni dobavljač prirodnog gasa za neke zemlje Zapadnog Balkana, što predstavlja ozbiljnu prijetnju regionalnoj bezbjednosti. Čak i dok ratuje protiv Ukrajine, Kremlj šalje dezinformacije da bi unosio podele, nepoverenje i međuetničke i verske tenzije. Kina spaja suptilne narative koji potkopavaju povjerenje u Zapad sa korozivnim investicijama koje zarobljavaju zemlje“, rekao je Eskobar, dodajući da SAD u partnerstvu sa EU nude alternative za otpornost svemu tome.
Pitanja članova Pododbora
Na pitanje predsedavajućeg Pododbora za Evropu u Odboru za spoljne poslove Kina, da li može javno da kaže da je premijer Aljbin Kurti posvećen formiranju Zajednice srpskih opština, kao i Beograd normalizaciji, Eskobar je odgovorio da je to apsolutno tačno.
Naveo je da je Ohridski sporazum otvorio vrata da Beograd prizna „nezavisnost Kosova, zastavu, lične karte“, da ne blokira Kosovo ni u jednoj međunaronoj organizaciji, kao i da Kosovo treba da formira ZSO.
„Obe strane treba da počnu što pre da rade svoj posao i želimo veliki napredak ove godine“, odgovorio je Eskobar.
On dodaje da su sledeći potezi, organizovanje ponovljenih izbora, pa povratak dijalogu.
Na pitanje o Crnoj Gori, pominjanje skaj apikacije i korupcije, Eskobar je naveo da je nova vlada protiv korupcije i za vladavinu prava.
„Crna Gora je i dalje ranjiva NATO članica, ali velika je podrška borbi protiv korupcije, naveo je Eskobar.
Eskobar je naveo da SAD veruju da građani Zapadnog Balkana žele bolju budućnost za svoju decu, veću demokratiju, prosperitet i sigurnost.
