Godišnjica ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića

Kralj Aleksandar je ubijen 9. oktobra 1934. godine zajedno sa francuskim ministrom inostranih poslova Lujom Bartuom tokom posete Francuskoj, u koju je otputovao da bi učvrstio odbrambeni savez protiv nacističke Nemačke.

Na put u Francusku jugoslovenski vladar je krenuo sa železničke stanice Topčider vozom do Kosovske Mitrovice, a zatim automobilom preko Cetinja, gde je posetio kuću u kojoj je rođen.

Iz luke Zelenika razaračem Jugoslovenske kraljevske mornarice “Dubrovnik” isplovio je za Francusku.

Francuska mu je priredila veličanstven doček, o čemu svedoče i filmski zapisi na kojima je zabeležena čitava poseta – od ulaska jugoslovenskog broda u marseljsku luku do atentata koji se odigrao dvadesetak minuta kasnije.

U utorak, 9. oktobra 1934. godine, tačno u 16 časova, kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača i nastavio motornim čamcem do Belgijskog keja.

Zvaničan doček po protokolu bio je predviđen u Parizu, gde je trebalo da se sastane sa predsednikom države, dok su ga u Marselju sačekali ministar inostranih poslova Luj Bartu i general Žozef Žorž.

Svečana povorka je nešto iza 16 časova krenula iz luke i uputila se prema centru, a burno ju je pozdravio veliki broj građana Marselja.

Atentat u Marselju

Kada su kraljeva kola stigla na trg ispred palate Berze, oko 16 časova i 20 minuta, jedan čovek je iskočio iz gomile noseći u desnoj ruci buket cveća i na francuskom uzviknuo „Živeo kralj“.

Iznenada je skočio sa desne strane na papučicu automobila, odbacio buket cveća i iz revolvera ispalio više hitaca u pravcu kralja.

Francuski pukovnik Piole je bio najbliži događaju, pa je sa konja sabljom ubicu oborio na zemlju.

Atentator je i sa zemlje nastavio da puca na sve oko sebe.

Zatim su dva policajca ispalila nekoliko hitaca u atentatora, koji je već bio oboren.

Kralj je ležao nepomičan na zadnjem sedištu automobila, ministar Bartu je pogođen u desnu nadlakticu, a general Žorž upucan sa više zrna u grudni koš, nadlakticu i stomak.

Zbog gužve na ulici automobil sa ranjenim kraljem mileo je do policijske stanice, gde je kralju pružena prva pomoć.

Međutim, lekari ništa nisu mogli da učine, jer su rane bile smrtonosne.

Nekoliko minuta posle 17 časova, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević izdahnuo je ne dolazeći svesti.

Ministar Bartu je prevezen u operacionu salu bolnice “Božji dom”, gde je izdahnuo.

Teško ranjeni general Žorž uspešno je operisan.

Atentator Vladimir Georgijev Kerin, zvani Vlado Černozemski, pogođen je sa više metaka u telo, isečen udarcima sablje i linčovan od strane gnevne mase.

Prebačen je u kancelariju marseljske službe bezbednosti, gde je i umro.

Ispraćaj od Splita do Oplenca

Kovčeg sa telom ubijenog jugoslovenskog kralja, istim brodom kojim je otputovao Francusku, najpre je stigao u Split, a potom transportovan specijalnim vozom preko Zagreba u Beograd.

Kralj Aleksandar je sahranjen 18. oktobra na Oplencu u zadužbini svog oca Petra Prvog Karađorđevića.

Nekoliko stotina hiljada ljudi odavalo je počast ubijenom vladaru, a u stanicama gde je voz stajao intonirana je jugoslovenska himna.

Prava verzija tragične sudbine kralja Aleksandra – stuba jedinstvene države južnih Slovena i novog evropskog poretka na jugoistoku Evrope, ostala je nerazjašnjena do danas.

Mnogi istoričari i poznavaoci tog vremena tvrde da su iza atentata stajale tajne službe zemalja koje su težile reviziji Versajskog poretka (Italija, Nemačka, Mađarska), te da su izvršioci bili članovi ustaške organizacije koju je predvodio Ante Pavelić.