Višemesečno istraživanje emisije Kallxo Përnime otkriva detalje o nelegalnoj gradnji u Novom Brdu, sumnje u dug od 20.000 evra brata bivšeg predsednika opštine i ćutanje Ministarstva poljoprivrede o oceni jedne odluke Skupštine opštine.
Bespravna gradnja stotina vila na šumskom i poljoprivrednom zemljištu, finansijska sredstva za koja se sumnja da su data kao pozajmica javnim službenicima i nezakonite odluke koje su uzete kao osnova u sudskom postupku – samo su neki od nalaza istraživanja Kallxo Përnime, objavljenog 20. juna 2025. godine.
Priča počinje 2020. godine, kada se sumnja da su Ljabinot Redža i Bekim Halaći započeli izgradnju 30 vila u selu Gornji Makreš, u opštini Novo Brdo. U to vreme, direktor inspekcije u Novom Brdu Dževat Mehmeti doneo je rešenje kojim je naložio investitoru Ljabinotu Redži da obustavi radove.
Međutim, radovi u Gornjem Makrešu nikada nisu obustavljeni.
„Da je sprovedena naredba, on ne bi ni gradio… Nemam ja potrebu da ga šaljem organima reda, ja sam doneo odluku, zaustavio sam mu radove, a šta je on posle radio, to je posao organa reda – a organ reda je sama opština… ja tako mislim“ – kaže Mehmeti za Kallxo Përnime, prenosi Alternativna.
Dalje, Dževat Mehmeti navodi da se ne seća da li je rešenje uručeno i Ljabinotu Redži i da li su komunalni inspektori izašli na teren radi inspekcije.
„Rešenje sam doneo ja, jer sam bio direktor, imao sam pravo, imao sam pravo da donesem rešenje, a da stavljam trake ili pravim zapisnik – to direktor po zakonu nije smeo da radi…“, izjavio je on.
S druge strane, u intervjuu za Kallxo Përnime, sam Ljabinot Redža tvrdi da mu inspektori nikada nisu zabranili radove, iako je gradio bez građevinske dozvole.
„Nikad uopšte nisu došli inspektori, nikad. Ni inspektori šumarstva, nikad ih nisam video…“, kaže Ljabinot Redža.
Prema zakonodavstvu na Kosovu, na šumskom zemljištu nije dozvoljena gradnja bez odluke o promeni namene. Kako navodi Redža, on je više puta podnosio zahtev opštini, ali kaže da nikada nije dobio pozitivan odgovor lokalne vlasti.
Kallxo Përnime je obezbedio i jedno rešenje Ministarstva poljoprivrede, od 06.01.2022, kojim ministarstvo koje vodi Faton Peci odbija zahtev Ljabinota Redže za promenu namene zemljišta iz šumskog u građevinsko.
Sumnje u davanje 20.000 evra
Kallxo Përnime je došao do video-snimka na kojem se vidi sastanak Ljabinota Redže i bivšeg predsednika opštine Novo Brdo, Svetislava Ivanovića. Na ovom sastanku, koji je održan 2025. godine, Redža podseća bivšeg predsednika opštine na prethodne razgovore.
„Niko mi nije odgovarao. Posle toga, sastao sam se s tobom. Ti si mi rekao: ‘Ovo je super stvar, da ima neko ko hoće da investira ovde. Super. Bravo što investirate, samo nastavite!’“ – čuje se kako Ljabinot Redža govori Svetislavu Ivanoviću.
U nastavku razgovora pominje se i određena suma novca, za koju investitor, koga Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu optužuje za bespravnu gradnju, tvrdi da je dao bratu bivšeg predsednika opštine Novo Brdo.
„Posle me zove Sreten. Sreten mi kaže: ‘Imam jedan posao, daj mi nekih 20.000 evra.’ Ja sam mu rekao: ‘Kada ćeš mi ih vratiti?’ Kaže: ‘Za godinu-dve. Hajde, pomoći ću ti oko nekog posla’“ – tvrdi tokom razgovora Lajbinot Redža.
Tokom razgovora, Ljabinot Redža navodi da je njegov bivši poslovni partner, Bekim Halaći, predao novac Sretenu Ivanoviću.
„Imam njegov potpis da je dao Bekim… Iz banke ih je podigao Bekim. Bekim je podigao pare iz banke. Dao sam 20.000. Imam njegov potpis. Neka mi ih vrati, molim te!“ – kazao je on Svetislavu Ivanoviću.
Međutim, Halaći negira da je uradio tako nešto.
„Ja pred Sretenom nisam dao nikakve pare… Za tu stvar – ne. Mi smo se sreli onako, prijateljski, svi tamo, s Ljabinotom zajedno u opštini kad smo išli… Ja pare nisam dao, možda Ljabinot jeste, ja ne“ – rekao je Halaći.
Sam opštinski funkcioner, Ivanović, tokom razgovora negira da je bio upoznat s novcem za koji se tvrdi da ga je uzeo njegov brat, Sreten Ivanović.
Braća Ivanović trenutno obavljaju javne funkcije u Opštini Novo Brdo. Svetislav Ivanović je zamenik predsednika opštine, dok je Sreten Ivanović šef administracije.
Braća Ivanović nisu pristali da se izjasne o tvrdnjama Ljabinota Redže.
“Pravni prekršaji” Centralne inspekcije za šumarstvo
Tokom 2021. godine, Centralna inspekcija za šumarstvo i lov, prema internom izveštaju revizora Agencije za šume Kosova, izvršila je inspekciju gradilišta u Gornjem Makrešu, opština Novo Brdo.
Inspektori nisu obustavili radove i seču šume na lokaciji na kojoj su se gradile vile Ljabinota Redže.
Međutim, kako se navodi u izveštaju koji je obezbedio Kallxo Përnime, oni su zatražili od lokalnih vlasti da izvrše proveru svih bespravnih gradnji.
Izveštaj je ovu radnju inspekcije ocenio kao povredu zakona.
„Sumnja se da u ovom slučaju nije primenjena važeća zakonska regulativa, jer u trenutku kada su inspektori utvrdili da vlasnici nisu poštovali nijednu zakonsku proceduru, trebalo je da se preduzmu sve mere kako bi se obustavila svaka bespravna gradnja koja ne ispunjava kriterijume i ne poseduje potrebnu dokumentaciju u vezi sa sečom šuma i oštećenjem šumskog zemljišta, kao i da se preduzmu konkretne mere u skladu sa nadležnostima inspektorata i važećim zakonodavstvom“ – navodi se u izveštaju.
Izveštaj je takođe konstatovao i druge nepravilnosti koje se odnose na glavnog šumarskog inspektora, Besima Zogua.
„Zbog osnovanih sumnji u protivzakonite radnje, zloupotrebu službene dužnosti ili službenog ovlašćenja od strane direktora Inspektorata, konkretno: mešanje, ometanje i vršenje uticaja na rad inspektora, nepoštovanje zakona i administrativnih uputstava u vezi sa preduzimanjem mera u skladu sa zakonskim ovlašćenjima inspekcije za šumarstvo i lov“ – navodi se u preporukama izveštaja.
Direktor Centralne direkcije inspekcije za šumarstvo i lov, Besim Zogu, nije pristao da bude intervjuisan pred kamerom u vezi sa ovim sumnjama, ali je putem telefona izjavio da centralna inspekcija nije bila nadležna da zaustavi radove u Gornjem Makrešu.
„Nema bre ilegalne seče, u privatnoj šumi – ilegalna seča. To je seča bez procedure, nije ilegalna seča. Razlikuje se ilegalna seča od seče bez procedure…“ – rekao je Zogu.
„Promenu namene smo mi obradili i obavezali smo opštinu rešenjem da ceo predmet prosledi sudu, i obavezali smo da se pitanjem gradnje bave opštinski inspektori…“ – rekao je dalje glavni šumarski inspektor.
Kako bi se pojasnila situacija i odgovornost centralne inspekcije, kontaktirana su i dva inspektora koji su bili na terenu na dan inspekcije – Zahir Maljoku i Bajram Spahiju.
„Koliko smo mi upućeni, ima oko 100 slučajeva u kojima je opština, odnosno opštinska jedinica, podnela tužbe. Krivične prijave nema… to su privatna zemljišta, privatne parcele, to su prekršaji… Jedinica za šumarstvo… Oni su upućeniji, oni imaju detaljne informacije, oni su pokrenuli postupke i imaju evidenciju“ – rekao je za Kallxo Përnime Zahir Maljoku, šumarski inspektor.
Dok je Bajram Spahiju izjavio da nije u nadležnosti inspektorata da interveniše kada je u pitanju privatna imovina.
„Slušajte, za privatnu svojinu postoji zakon koji reguliše poljoprivredno zemljište, a na privatnoj zemlji i bespravna gradnja… što se tiče toga što nema saglasnosti za šumsko zemljište, to je samo prekršajna procedura, jer je u pitanju privatna svojina. Da je državna svojina, kojom upravljamo i nadgledamo mi, bila bi druga procedura…“ – izjavio je Spahiju.
Protiv Ljabinota Redže i Bekima Halaćija, Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu je 20.11.2023. podiglo optužnicu zbog bespravne gradnje, u vezi sa izgradnjom oko 130 vila.
Ovo tužilaštvo je poslalo nekoliko odgovora u kojima je potvrdilo da istraga nije proširena i na opštinske zvaničnike, iako su u izjavama osumnjičenih pomenuti opštinski funkcioneri koji su, prema njihovim navodima, „dali zeleno svetlo“ za gradnju vila.
„Tužilaštvo nije preduzelo radnje za istragu drugih osoba, jer je od Opštinske inspekcije primilo krivičnu prijavu, sprovelo istragu i na kraju podiglo optužnicu protiv okrivljenog Ljabinota Redže. Do završne reči, državni tužilac može da predloži rušenje, ali procedura oko rušenja je administrativna procedura koju sprovodi opštinska inspekcija. Međutim, osim Novobrdske tvrđave, ova oblast nije zaštićena zona i tretira se kao svako drugo selo u regionu“ – navodi se u odgovoru.
Sumnjiva odluka Skupštine opštine
Još jedno naselje sa oko 35 vila izgrađeno je tokom 2023. godine u selu Klobukar, opština Novo Brdo. Vlasnik vila bio je Valjon Ramuši.
I u ovom slučaju, Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu je podiglo optužnicu, a 03.04.2024. Osnovni sud u Gnjilanu osudio je Valjona Ramušija na novčanu kaznu od 2.200 evra zbog bespravne gradnje.
Tokom analize presude, istraživanje je otkrilo detalje u vezi sa jednom odlukom Skupštine opštine, koju je sudija Sadri Krasnići uzeo kao olakšavajuću okolnost.
„Sud je takođe imao u vidu i činjenicu da je isti izvršio promenu namene zemljišta – iz poljoprivrednog u građevinsko, zatim je podneo zahtev za izdavanje građevinske dozvole, ali još uvek nije dobio odgovor od nadležnih organa“ – navodi se u presudi.
Prema zakonu, svaka odluka Skupštine opštine mora da se pošalje Ministarstvu administracije i lokalne samouprave (MALS) na ocenu zakonitosti.
Dana 30.04.2025. MALS je pisanim putem potvrdio za Kallxo Përnime da je primio odluku Skupštine opštine Novo Brdo.
MALS je tu odluku, u skladu sa zakonskim obavezama, 18.12.2023. prosledio na ocenu zakonitosti resornom ministarstvu – Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja.
Odluka se odnosila na promenu namene zemljišta u vlasništvu Valjona Ramušija, iz poljoprivrednog u građevinsko, za više parcela.
Ovaj dokument Skupštine opštine Novo Brdo dugo vremena nije bio razmatran od strane Ministarstva poljoprivrede.
Tek 30.04.2025, nakon interesovanja redakcije Kallxo Përnime, Ministarstvo poljoprivrede je počelo da razmatra slučaj kako bi proverilo da li je odluka Skupštine opštine Novo Brdo u skladu sa zakonom.
Dana 07.05.2025, ministarstvo kojim rukovodi Faton Peci donelo je odluku kojom se poništava odluka Opštine Novo Brdo.
„MPŠRZR (Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja), nakon zahteva koji je podneo novinar Kallxo.com u vezi sa neprosleđivanjem ocene zakonitosti odluke Skupštine opštine Novo Brdo za predmetni slučaj, preduzelo je sve administrativne radnje u skladu sa članom 83, stav 3, podstav 3.2 Zakona br. 05/L-031 o Opštem upravnom postupku, u kojem se navodi: 3.2. javni organ se obaveštava o činjenicama koje zahtevaju pokretanje postupka kako bi se zaštitio javni interes“ – saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede putem pisanog odgovora.
Ministarstvo je takođe navelo razloge kašnjenja u odgovoru na zahtev MAPL-a.
„Ovaj zahtev, kao što smo vas već ranije obavestili, nije blagovremeno dostavljen nadležnim službenicima zbog određenih administrativnih prepreka i unutrašnjeg toka dokumentacije, kao i zbog izostanka dodatne inicijative od strane Opštine Novo Brdo ili MALS-a da zatraže dodatna pojašnjenja u vezi sa konkretnim slučajem, pa je ostao neobrađen“ – navodi se u odgovoru.
„Odluka koju je odobrila Skupština opštine Novo Brdo, dana 30.11.2023, u suprotnosti je sa važećim zakonodavstvom, jer je prema opštinskom razvojnom planu zemljište predviđeno kao poljoprivredno i nije dozvoljena gradnja. Dakle, zemljište je planirano kao poljoprivredno zemljište na kojem nije dozvoljena gradnja, i samim tim nije dozvoljena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko“ – dodatno je potvrdilo ministarstvo u zvaničnom odgovoru.
U telefonskom razgovoru, Valjon Ramuši je izjavio da nije bio svestan da je odluka Skupštine opštine protivzakonita u trenutku njenog podnošenja sudu i tužilaštvu u Gnjilanu.
„Nismo znali, prvi put od tebe to čujem i nisam bio informisan o onome što kažeš. Do ovog trenutka znam da je sve u redu što se tiče promene namene zemljišta, procedure i uslova za gradnju, građevinskih dozvola – znamo da smo potpuno u skladu sa zakonom. Međutim, to treba pogledati sa pravne strane, ti kažeš da nije, mi ćemo morati da istražimo“ – izjavio je Ramuši za Kallxo Përnime.
Sa druge strane, penzionisani sudija Sadri Krasnići rekao je da se ne seća tog slučaja.
„Izvinite, izvinite… Ne mogu ništa da kažem o tom slučaju, ne znam ga, ne sećam se kao slučaja, sada sam u penziji, nemam pristup… Ne znam koja su mi dokumenta stranke dostavile, jednostavno se ne sećam slučaja, prošlo je dosta vremena i… ne mogu ništa da kažem“ – izjavio je penzionisani sudija Sadri Krasnići.
Osnovni sud u Gnjilanu, preko kancelarije za informisanje, odbio je da komentariše slučaj.
„Kao što smo vam već odgovorili 23.04.2025, ponovo vam odgovaramo da, kao što znate, nije dozvoljeno komentarisati sudske odluke i postoje druge sudske instance koje razmatraju odluke prve instance. Zbog toga se uzdržavamo od komentara i odgovora na postavljena pitanja, a sve potrebne informacije imate u presudi koju smo vam dostavili i koja je javno dostupna“ – navodi se u odgovoru suda.
U presudi se pominje tužiteljka Kujtesa Fazljiju koja nije osporila priznavanje krivice okrivljenog. Kako saznaje Kallxo Përnime, tužiteljka Kujtesa Fazljiju zastupala je tužilaštvo na dan izricanja presude, dok je tužiteljka koja je podigla optužnicu bila Ljeonora Kadriju.
Kallxo Përnime je pokušao da intervjuiše Kujtesu Fazljiju i Ljeonoru Kadriju, ali one nisu pozitivno odgovorile na poziv.
Putem pisanog odgovora, Tužilaštvo u Gnjilanu potvrdilo je da nisu proveravali dokument koji je dostavio Valjon Ramuši.
„Pošto je reč o odluci Skupštine opštine, kao kolektivnog organa, koja je imala pečat, broj protokola i potpis, ista nije bila verifikovana“ – navodi se u pisanom odgovoru.
„Krivična prijava Direkcije inspekcije u Novom Brdu podneta je tužilaštvu 25. oktobra 2023, optužnica je podignuta 19. decembra 2023, okrivljeni je osuđen i proglašen krivim 03. aprila 2024, dok Ministarstvo poljoprivrede do sada nije dostavilo pravno mišljenje da je odluka nezakonita, o čemu Tužilaštvo nema saznanja“ – pojasnilo je Tužilaštvo.
