„Igre u pesku“ – ipak predstava o odraslima

„Igre u pesku“ nije priča o deci, već o odraslima…
Image
Foto: Kontakt Plus

Duodrama „Igre u pesku“, u kojoj uloge tumače naša sugrađanka Snežana Džogović i njen kolega Luka Potparić, odigrana je u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ u Kosovskoj Mitrovici.

Postavljena na poslednjem dečjem igralištu, „Igre u pesku“ pokreće pitanja o odrastanju u doba digitalizacije, ali i podstiče na promišljanje o suštinskim problemima i promenama u našem društvu.

Komad je rađen po istoimenoj drami poljskog autora Mihala Valčaka, a režiju potpisuje Milan Cerović, čiji cilj nije samo da zabavi publiku, već da je probudi.

„Razmišljao sam kako da kroz ovaj tekst kažem nešto što nam je hitno, važno. Beogradu fali malo peska, igrališta… Ima parkova, ali su prazni, više ga koriste kučići… U ovom kapitalizmu, koji nas tera da imamo 24 časa posao, deca nekako dođu kao ‘smetnja’ za probleme oko računa i ostalih stvari, pa su okrenuta samima sebi, a samo im je internet dostupan kao jedini način njihovog obrazovanja o samima sebi i ovom svetu“, kaže Cerović.

U „Igrama u pesku“, Cerović ne kritikuje decu, već odrasle. Navodi nas da preispitamo svoju percepciju o deci i našu ulogu u njihovom svetu, pozivajući nas da kolektivno reagujemo kako bismo stvorili bolje uslove za odrastanje mladih.

„Čini nam se da vidimo problem, a nekako ne reagujemo na to. Kolektivno kao društvo moramo da reagujemo. Instutucije fizički postoje, ali ne rade kako treba. Mi kao društvo smo dužni da mlade usmeravamo ka vrednostima. Ovom predstavom vrlo branimo mlade ljude zato što mislim da su oni sjajni i da će promeniti ovaj svet, samo smo mi dužni da im damo prostor za igralište, a ne da ga rušimo. Mislim da se mi plašimo da toj deci ostavimo neki prostor“, zaključuje Cerović.

Mitrovčanka, Snežana Džogović, prvi put je, nakon fakulteta, zaigrala pred ovdašnjom publikom. Za nju je proces rada na ulozi bio istovremeno i težak i zanimljiv.

„Predstava je od mene tražila nešto što nikad nisam radila, a to je izlaženje iz zone komfora. Na fakultetu smo se najmanje igrali te dece, a ona su teža za igranje. To je nešto što iz tebe izvlači raznorazne stvari. U toku ovog procesa i ja sam vadila neke stvari iz detinjstva. Čini mi se, nikad lepši proces“, kaže naša sugrađanka.

Predstava je prethodno odigrana u Beogradu, a po prvi put u Kosovskoj Mitrovici.

„Svakako mi je bilo lakše da igram u Beogradu, zato što sam bila opuštenija. Sa ljudima u Mitrovici dišem svaki dan, razgovaram, živim… Publika u Beogradu je više naviknuta na pozorište. Bila je slobodnija da reaguje, da se smeje i da plače, a ljudi su ovde nekako sve držali u sebi. Kod nas se više ćuti“, primećuje Snežana.

Ipak, smatra da je ovdašnja publika razumela šta su predstavom hteli da poruče.

„Jako sam zadovoljna što su učitali neke stvari, iako je odrastanje u Mitrovici i Beogradu mnogo drugačije. Ovo što smo odigrali više liči na odrastanje u Beogradu. Čini mi se da ovde deca ipak imaju još malo prostora da se igraju, doduše, ne u pesku. Mislim da je publika shvatila o čemu se govori. Samo bih im savetovala da budu otvoreni, da plaču, da se smeju i da sve izbacuju napolje… jer to je jedini put ka oslobođenju“, poručuje Snežana Džogović.

U ovoj predstavi, publika i glumci su u neposrednom kontaktu, a za Luku Potparića je ta interakcija i te kako važna.

„Ja mislim da su te nove forme vrlo bitne, jer publiku izvlačimo iz zone komfora i oni hteli ili ne, uvek moraju da prate predstavu. To je kolektivni čin pozorišta. Mislim da ta forma donosi novi način u igranju, nemamo prostora za greške, sve se vidi, a sa druge strane, osećamo kako publika diše sa nama“, zaključuje Luka koji se nikada nije igrao u pesku.

U „Akvarijusu“ je predstava odigrana u dva navrata – 21. i 22. aprila, a sledeće izvođenje očekuje ih pred Lukinom publikom – u Požegi.


*Preuzimanje i objavljivanje sadržaja sa portala Kontakt Plus radija, nije dozvoljeno bez navođenja izvora.