Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 11. septembra po novom (29. avgusta po starom) kalendaru, obeležavaju praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, poznat u narodu i kao „Jesenji Sveti Jovan“ ili „Jovan Glavoseča“.
Praznik je ustanovljen u znak sećanja na mučeničko stradanje Svetog Jovana – proroka i Preteče Hristovog, koji je posečen po naređenju cara Iroda, jer je neustrašivo ukazivao na greh i nepravdu.
Ovaj dan u pravoslavnoj tradiciji ima poseban značaj i obeležava se strogim postom, molitvama i dubokim poštovanjem.
Vernici se na Usekovanje uzdržavaju od mrsne hrane, često poste „na vodi“, a u mnogim krajevima postoji običaj da se tog dana ne jede i ne pije ništa crvene boje, jer simbolizuje krv.
U pojedinim sredinama veruje se da na ovaj dan ne treba koristiti nož ili druge oštre predmete, iz pijeteta prema svetitelju koji je stradao od mača.
Hramovne slave na Kosovu i Metohiji
Na Kosovu i Metohiji praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao hramovna slava.
U selu Veliko Rudare, u opštini Zvečan, nalazi se hram posvećen ovom prazniku, koji je osveštan upravo u čast Svetog Jovana Preteče. Na današnji dan ovde se okupljaju vernici iz čitavog kraja, prisustvuju liturgiji, slave hramovnu slavu i obnavljaju vezu sa svojom tradicijom i zajednicom.
Slična okupljanja održavaju se i u Sočanici kod Leposavića, gde se, kao hramovna slava, ovaj praznik obeležava u manastiru Svetog Jovana Krstitelja. Vernici dolaze da prisustvuju svetoj liturgiji, seku slavski kolač i u molitvi obeležavaju jedan od najznačajnijih i najtužnijih dana u pravoslavnom kalendaru.
Za Srbe na Kosovu i Metohiji, obeležavanje hramovnih slava poput današnjeg nije samo čin vere, već i znak istrajnosti u očuvanju identiteta, zajedništva i tradicije.
Upravo okupljanje oko crkve i praznika ostaje stub duhovne snage i poruka nade da zajednica opstaje i čuva svoje svetinje.
