Specijalizovana veća u Hagu mogla bi do 19. maja da donesu presudu u slučaju protiv bivših čelnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), iako pravila postupka predviđaju mogućnost dodatnog odlaganja u izuzetnim okolnostima.
Kako prenosi Ekonomia Online, prošlo je više od 50 dana od završetka suđenja, koje je okončano 19. februara, dok sudsko veće prema pravilniku ima rok od 90 dana za donošenje odluke, uz mogućnost produženja do dodatnih 60 dana.
To znači da sudijama, nakon isteka 50 dana do 9. aprila, preostaje još oko 40 dana za donošenje presude, dok se 19. maj trenutno posmatra kao ključni datum za epilog procesa.
Advokat, Artan Ćerkini, ocenio je da Tužilaštvo tokom postupka nije uspelo da ispuni standard dokazivanja u međunarodnom krivičnom pravu.
„Moja procena je da Tužilaštvo nije uspelo da ispuni teret dokazivanja van svake razumne sumnje. To važi kako za tvrdnje o zajedničkom zločinačkom poduhvatu, tako i za komandnu odgovornost“, izjavio je on.
Ćerkini je dodao da su dokazi Tužilaštva bili „nedovoljni i u mnogim slučajevima nedosledni“, naglašavajući da svedoci često nisu mogli da pruže „direktne i konzistentne dokaze koji bi potkrepili optužbe“. Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima „presuda o krivici bila bi pravno neodrživa“.
Govoreći o roku, on je pojasnio da 19. maj ne mora nužno biti datum objave presude.
„Postoji mogućnost da sudsko veće zatraži dodatno odlaganje, obično do dva meseca, ali nema javnih informacija da li je takav zahtev podnet ili odobren“, rekao je Ćerkini.
Predsednik Udruženja ratnih veteran OVK, Hisni Gucati, izrazio je očekivanje da će optuženi biti oslobođeni.
„Verujem snažno da će oni 19. maja biti oslobođeni kao nevini i da će se vratiti svojim porodicama“, izjavio je Gucati, dodajući da je proces „predugo trajao“.
Sličan stav izneo je i advokat Arber Jašari, koji smatra da je postupak „odužen gotovo pet godina“ i da sud ne bi trebalo da dodatno odlaže odluku.
„Očekujem oslobađajuću presudu, jer Tužilaštvo nije uspelo da dokaže optužbe“, rekao je Jašari.
Ipak, on je naglasio da je ishod i dalje neizvestan, imajući u vidu da je deo suđenja bio zatvoren za javnost.
„Kada ste u sudskom procesu, budućnost je nepredvidiva i odluka može biti drugačija od one koju očekujemo“, dodao je.
Bivši predsednik Apelacionog suda, Hasan Šalja, takođe je ukazao na mogućnost odlaganja, ali i na nepredvidivost odluke.
„Moguće je da se verdit odloži, ali sud je imao dovoljno vremena da donese odluku“, rekao je on.
Šalja je izneo i kritike na račun procesa, navodeći da bi politički faktori mogli uticati na konačan ishod.
„Odluka je veoma nepredvidiva jer zavisi i od politike“, ocenio je.
On je takođe izrazio sumnju u kvalitet dokaza, posebno onih koji dolaze iz Srbije, navodeći da „nema dokaza za osudu“ i da bi optuženi trebalo da budu oslobođeni ukoliko se ne ispuni standard dokazivanja.
Konačna odluka u ovom predmetu ostaje neizvesna, uz otvorenu mogućnost odlaganja i podeljena očekivanja pravnih stručnjaka i javnosti.
Šta sadrže optužnice?
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija (57), Veseljija (58), Seljimija (54) i Krasnićija (75) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili su učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu, 4. i 5. novembru 2020.
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023., a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U odbranu Tačija, svedočila su sedmorica bivših međunarodnih zvaničnika.
Krasnići je iskaze svedoka odbrane sudu dostavio u pisanom obliku.
Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.
Na suđenju Tačiju i saoptuženima učestvuje i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.
Sud je, tokom procesa, saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su žrtve pretrpele.
Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje učestvuju na suđenju imaće pravo na obeštećenje.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
