Građani rođeni na Kosovu sa dokumentima izdatim od strane srpskih institucija mogu ostvariti pravo na kosovsko državljanstvo i ličnu kartu, dok oni rođeni van Kosova nakon punoletstva moraju kroz proces naturalizacije, objašnjava direktor Matične službe u Gračanici Darko Stojanović u intervjuu za Radio Kim.
„Lica koja su rođena van teritorije Kosova samim punoletstvom nemaju mogućnost direktnog upisa u Centralni registar, već se mogu pozvati da apliciraju putem naturalizacije na osnovu roditelja“, kaže Stojanović, odgovarajući na pitanje da li lica koja su nakon rata rođena u Srbiji, a sve vreme žive na Kosovu i čiji roditelj ima kosovsko državljanstvo, mogu da dobiju kosovsku ličnu kartu.
Sa druge strane, lica koja do sada nisu imala kosovsko državljanstvo mogu da ga dobiju ukoliko dokažu da su rođena na Kosovu i imaju srpsku ličnu kartu izdatu od strane srpskih policijskih uprava izmeštenih sa Kosova.
Ovo, međutim, ne važi za lica koja su posle rata rođena u centralnoj Srbiji, a žive na Kosovu. To pravo su izgubila punoletstvom, objašnjava Stojanović.
„Lica koja su rođena van teritorije Kosova samim punoletstvom nemaju mogućnost direktnog upisa u Centralni registar, već se mogu pozvati da apliciraju putem naturalizacije na osnovu roditelja. Lica do 14 godina koja su rođena van teritorije Kosova, a čiji su roditelji državljani Kosova, bez problema se upisuju u Centralni registar. Ako je samo jedan od roditelja državljanin Kosova, potrebna je saglasnost drugog roditelja, koji je strani državljanin, data kod nadležnog notara, da dete dobije kosovsko državljanstvo“, kaže Stojanović.
Ko ima pravo da dobije kosovsku ličnu kartu?
Prema odluci ministra unutrašnjih poslova Kosova Dželjalja Svećlje, objavljenoj 16. marta ove godine, omogućen je „prepis činjenica rođenja, venčanja i smrti“ za period od 10. juna 1999. godine do 15. marta ove godine.
Šta to znači?
„Lica koja su rođena na Kosovu, a imaju izvod izdat od strane srpskih institucija (policijskih uprava izmeštenih sa Kosova), imaju pravo da dobiju državljanstvo Kosova, odnosno kosovski izvod na osnovu kojeg će izvaditi kosovsku ličnu kartu“, kaže Stojanović za Radio Kim.
Potrebna dokumenta
„Za to je potrebno da imaju originalni izvod iz matične knjige rođenih izdat od strane srpskih institucija, kao i da je jedan od roditelja kosovski državljanin i poseduje kosovsku ličnu kartu. To lice stiče pravo upisa u Centralni registar. Napominjem da se to odnosi samo na period od 10. juna 1999. godine do 15. marta ove godine. Važi isključivo za rođenja, venčanja i smrti na Kosovu, ne i za događaje van Kosova. Ta odluka je na snazi do 16. juna ove godine, što znači da je rok za prepis tri meseca“, naglašava Stojanović.
Smatra da je za Srbe koji nemaju kosovska dokumenta, a potpadaju pod ovu grupu, ova odluka veoma važna.
„Imamo slučajeve da je lice rođeno osamdesetih godina u Skoplju, a ceo život živi na Kosovu. Išlo je ovde u školu i takva lica mogu se verifikovati ako imaju određene dokaze i dobiti državljanstvo na osnovu člana 32. Potreban je dokaz da je to lice imalo stalni boravak na Kosovu od 1. januara 1998. godine. Dovoljna je đačka knjižica ili svedočanstvo iz škole kao dokaz da je tokom školske 1998/99. godine pohađalo školu na teritoriji Kosova. Za roditelje se pribavljaju bekap kartoni, uz obavezan dokaz o prebivalištu, i takva lica se verifikuju u sistemu i dobijaju državljanstvo na osnovu člana 32“, navodi Stojanović.
Stojanović dodaje da ova odluka može rešiti probleme građana koji nisu mogli da sklope brak u kosovskom sistemu jer su imali izvod iz matične knjige venčanih izdat od strane srpskih institucija, prema kojem su već u braku.
„Sada ova odluka ministra to omogućava — da se takvi brakovi prepišu, odnosno verifikuju u Centralnom registru. Za to je potreban samo izvod iz matične knjige venčanih i da je jedan od supružnika državljanin Kosova.“
Foto: Kim
Izdavanje lične karte za „strane državljane“ na osnovu spajanja porodice
Kosovsku ličnu kartu može dobiti i strani državljanin na osnovu zaključenja braka, ali uz određene uslove, objašnjava Stojanović.
Ti uslovi su, kako navodi, najmanje tri godine od sklapanja braka i najmanje godinu dana boravka na Kosovu.
„Procedura izgleda ovako: radi se o apliciranju za državljanstvo naturalizacijom supružnika. Kada je jedan od supružnika kosovski državljanin, a drugi strani državljanin, to lice mora da se prijavi u Centar za migracije, pribavi boravišnu dozvolu i time dokaže boravak na Kosovu u trajanju od najmanje jedne godine. Nakon tri godine od sklapanja braka, ima pravo da aplicira za državljanstvo Kosova naturalizacijom.“
„Nakon toga se čeka odgovor Divizije za državljanstvo, odnosno nadležnog departmana, koji je dužan da odgovori u roku od 180 dana. Ukoliko odgovor bude pozitivan, lice polaže test o socijalnom i kulturnom uređenju Kosova na jednom od službenih jezika, kao i test opšteg znanja“, objašnjava Stojanović.
Olakšice
Na pitanje šta su olakšice o kojima govore predstavnici institucija, Stojanović navodi:
„To je zapravo mogućnost apliciranja za boravišnu dozvolu na osnovu srpskih ličnih karata, uključujući i one izdate od strane policijskih uprava Priština ili Mitrovica.“
Podseća da je ranije, prema administrativnim uputstvima i zakonu, bio neophodan pasoš.
„U ovom slučaju izašlo se u susret tim ljudima — odnosno stranim državljanima — da mogu aplicirati za boravišnu dozvolu na osnovu srpskih ličnih karata, bez obzira na to da li su izdate od strane paralelnih institucija ili ne.“
„Moj savet ljudima koji su u braku sa kosovskim državljaninom jeste da apliciraju za boravišnu dozvolu po osnovu spajanja porodice. Potrebna dokumentacija uključuje izvod iz matične knjige venčanih, izvode iz matične knjige rođenih za decu, potvrdu iz Srbije da lice nije osuđivano, potvrdu iz kosovskog suda o nekažnjavanju, zdravstveno osiguranje, kao i dokaz o prebivalištu (račun za struju ili ugovor o zakupu stana overen kod notara). Na kraju se izdaje potvrda od strane kancelarije Matične službe.“
Ta potvrda je, naglašava, jedina nadležnost opštinske Matične službe.
„Kada je reč o izdavanju boravišnih dozvola i primeni zakona o strancima, nadležnosti Matične službe su minimalne. Mi izdamo potvrdu o prebivalištu za stranog državljanina, koja je jedan od potrebnih dokumenata za apliciranje. Nemamo direktnu komunikaciju sa Centrom za migracije, već stranke upućujemo tamo“, kaže Stojanović.
Dodaje da je Ministarstvo unutrašnjih poslova omogućilo opštinama Severna Mitrovica, Prizren i Gnjilane da prikupljaju i prosleđuju dokumenta stranih državljana Centru za migracije u Prištini.
Direktor Matične službe u Gračanici napominje da su građani ove opštine uglavnom rešili probleme sa dokumentima, za razliku od onih koji žive na severu.
„Ovde su ljudi bili ažurniji. Generalno, između 80 i 90 odsto građana sredilo je svoja dokumenta, što je u suprotnosti sa situacijom na severu. Ova odluka ministra će mnogo značiti ljudima na severu. Slične odluke donošene su i ranije — prošle godine i 2019, kada je takođe veliki broj ljudi rešio dokumenta.“
Na pitanje da li opština prikuplja podatke za izdavanje boravišnih dozvola za zaposlene u obrazovanju i zdravstvu koji dolaze iz centralne Srbije, Stojanović kaže da to nije u nadležnosti Matične službe, već gradonačelnika.
