Kada u mestu gde živite nema prodavnice, nema prevoza, unapred morate da razmislite o svemu i obezbedite na vreme sve što je potrebno za zimu. Preostali meštani Slivova sela koje pripada Opštini Priština to vrlo dobro znaju. Ono što prvo obezbede je ogrev.
„Četiri porodice i ništa više, spremili smo za zimu imamo sve, drva, brašno, zimnica sve je spremno. Za nas imamo do proleća, a posle kako je rekao Bog“, kaže Stojna Marinković.
„Do negde imamo, najgore što penzije nema tri meseca…Nemamo prodavnicu, nemamo ništa, jedino do Gračanice i u centar kad se siđe dole, a što se tiče brašna i namirnica snabdevaju sinovi odozdo tamo gde žive i rade, donose kad treba, najgore je za kod lekara ne možeš da odeš, ništa“, kaže Blagica Mirković.
„Malo nas je ostalo, ali ono što možemo, spremamo. Imamo malo drva, malo paštrme za svoje potrebe, imamo i zimnicu nije loša, dobra je“, rekao je Miro Mirković iz Slivova.
Iz godine u godinu sve je manje onih koji su rešeni da ovde ostanu. Iako su ostala uglavnom staračka domaćinstva, deca ih redovno obilaze. Ono što im nedostaje su ljudi.
„Vikendom dođe neko obiđe nas, svako ima svoj posao i obaveze…Imalo je dosta dece, dosta ljudi, preko 30 porodica je imalo, dece je bilo dosta, sada nema, sve otišlo u Srbiju, niko se ne vraća… Selo se gasi, neće niko da se vrati, nema posla, nema čemu da se nada, prodavnica nema, ambulanta, ako ideš odeš do Gračanice ili Lapljeg sela“, rekla je Stojna Marinković.
„Najviše ljudi, kad nemaš gde da odeš da popričaš, ja imam tu jednog devera da popričam, ali nije to – to“, kaže Blagica Mirković.
„Deca su po Srbiji mi smo srednjih godina ovde ostali da očuvamo naše imanje“, rekao je Miro Mirković iz Slivova.
Uverili smo se da su ovi ljudi veliki domaćini i da se obraduju svakom putniku namerniku. Oni su tu, bez obzira na nedaće sa kojima se suočavaju, ostaju da čuvaju svoja ognjišta.
