Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić rekao je da odluka vlade u Prištini o proglašenju dve organizacije za terorističke ima za cilj da „pošalje jasnu poruku međunarodnim partnerima i srpskom stanovništvu“.
Govoreći o odluci Vlade Kosova da „Civilnu zaštitu“ i „Severnu brigadu“ proglasi „terorističkim organizacijama“, kaže da su u pitanju dve organizacije koje nemaju niti formalnu registraciju ni formalni oblik.
„Ne znamo da li zaista postoje, naročito kada je u pitanju ‘Severna brigada’, to je na nivou spekulacija, nemamo formu da ona postoji, osim grafita nema podataka o njima. Za ‘Civilnu zaštitu’, kako Priština kaže, oni imaju destruktivnu ulogu u odnosu na ponašanje na severu, ja bih rekao da je to možda drugačije, imajući u vidu dešavanja na severu Kosova“, kaže.
Ističe da smo videli da „od 29. maja kada su bili sukobi sa KFOR nije bilo većih incidenata“.
„Što znači da je srpska zajednica uspela da smiri strasti, da ne izaziva dodatne tenzije. Kosovska vlada sa ovim merama, koje su zaista upitne, nije doprinela deeskalaciji, već je doprinela nekoj daljoj radikalizaciji. Imamo izjavu Stejt departmenta koji je rekao da nije koordinirana akcija sa međunarodnim partnerima, što upravo demantuje ono što je tvrdio Svećlja, da je takav postupak u koordinaciji sa međunarodnim partnerima“, kaže.
Prema njegovim rečima, „ovo je odluka koja ima za cilj da pošalje jasnu poruku međunarodnim partnerima“.
„Da Kosovo nije spremno da deeskalira situaciju na severu i poruka srpskom stanovništvu da sva ova hapšenja koja su bila, neće se zaustaviti, već će se ići dalje po zakonu o terorizmu. Što znači da ova odluka zaista dovodi do dalje radikalizacije prilika, a nikako do smirivanja tenzija“, kaže.
Ovo je, kaže, jedna odlična situacija da pokaže međunarodnoj zajednici da mehanizmi za održavanje mira na prostoru čitavog Zapadnog Balkana nisu više ni efikasni, ni efektivni.
„Unapred se vidi da sankcije neće funkcionisati. Znamo iz perioda Miloševića da sankcije nisu kratkoročne mere, one su dugoročne, daju efekte tek nakon nekoliko godina, postavlja se pitanje kako ćemo sačuvati mir u tom međuperiodu. Ulazimo u dalji period eskalacije i radikalizacije prilika“, kaže.
Dodaje da postoji ozbiljna sumnja da su ljudi iz srpske zajednice koji su pritvoreni na Kosovu preživeli torturu dok su bili u tim zatvorima.
„Međunarodna zajednica može samo da konstatuje slučajeve torture, objavi izveštaje, uvede kaznene mere, kao što se očekuje danas od Evropskog saveta, ali ne može da spreči u nekom realnom vremenu. Međunarodna zajednica u svojoj nekoj aroganciji misleći da je rešila pitanje sukoba na Zapadnom Balkanu, izgubila je mehanizme koji mogu da utiču na vlade na Zapadnom Balkanu, konkretno na Vladu Kosova da ne preduzima jednostrane mere i ne sprovodi torturu“, kaže.
Podsetio je da „ova situacija jako dugo traje“.
„Imali smo još 2022. u januaru da je Blinken od Kurtija tražio isto što se i sad traži. Kurti sve vreme od kad je došao na vlast u drugoj vladi sprovodi jednostrane akcije“, kaže.
Prema njegovim rečima, „izjava Šarla Mišela da postoji mogućnost organizovanja konferencije bila je iznenađenje“.
„Ja ne vidim u ovom trenutku ni smisao toga, niti vidim da postoji međunarodni konsenzus oko toga, negde više da je to njegova individualna reakcija na ovo što se dešava. Videćemo da li je to plan međunarodne zajednice da organizuje jedan ovakav događaj“, kaže.
Ističe da je „pažnja međunarodne zajednice za Kosovo velika“.
„Sledeće godine kada budu izbori svuda ta pažnja neće biti jasna kao danas“, kaže.
Smatra da je „format pregovora koji vodi Lajčak uz podršku Eskobara jedini mogući format pregovora“.
„Beograd u ovom trenutku ima jako limitiranu ulogu, ali mora učiniti sve da ne dođe do radikalizacije prilika u srpskoj zajednici, da ne dođe do ispada kao što smo videli 29. maja ili kada su fizički napadnuti kosovski novinari. Takav vid protesta i takav vid ponašanja u srpskoj zajednici neće se tolerisati, nepotreban je. Tu treba raditi i na merama koje bi prevenirale bilo kakav konflikt između lokalnih Srba i kosovskih policajaca“, kaže.
Veruje da smo „negde na sredini ili samom početku krize“.
„Verujem da će kosovska policija nakon uvođenja mera dodatno radikalizovati sa hapšenjima, premlaćivanjima građana, sa torturom, srpski narod mora sačuvati pribranost i mir, ako dođe do konflikta, Srbi će izgubiti naklonost međunarodnih organizacija, ako je uopšte imaju“, kaže.
Govoreći o liderima Srba na Kosovu, kaže da „nema vremena da se traže novi ljudi“.
„Pripadnici Srpske liste pripadaju toj političkoj grupaciji, ali su istaknuti društveno politički radnici koji se godinama bave politikom. Ljudi koji zaista imaju neku prepoznatljivost u srpskoj zajednici, takva je situacija da ti ljudi moraju odigrati konstruktivnu i pozitivnu ulogu“, kaže.
Prema njegovim rečima, „veliko nezadovoljstvo“ među narodom.
„Jer je narod na severu KiM jako nezadovoljan uklanjanjem barikada u decembru bez ispunjavanja ijednog od njihovih uslova, to je napravilo jaz koji je doveo do toga da pripadnici SL više nemaju taj autoritet koji su imali ranije, jer us specijalne snage ostale na severu Kosova, u takvim okolnostima je jako teško živeti. Potrebno je liderstvo u srpskoj zajednici, ljudi koji imaju dovoljno prepoznatljivosti, da mogu da smire strasti kada dođe do konfliktne situacije“, rekao je on i upozorio da se „ekstremizmom ovde stvari ne rešavaju iako mnogi misle da je to izlaz iz ove situacije“.
