U vremenu kada društvene mreže preplavljuju javni prostor neproverenim informacijama, tradicionalni mediji na Kosovu suočavaju se sa ozbiljnim ispitom opstanka. Dok se pažnja publike sve više seli na ekrane mobilnih telefona, lokalni radio uspeva da sačuva svoje zasluženo mesto među najkredibilnijim izvorima informisanja na srpskom jeziku, zahvaljujući beskompromisnoj proveri činjenica i vernosti profesionalnim standardima.
Gde je danas mesto radija u moru digitalizacije i kako izgleda transformacija klasičnog medija u modernu multimedijalnu platformu, u podkastu „Čitanje između redova“ sa Darkom Dimitrijevićem govorila je direktorka Kontakt Plus radija iz Severne Mitrovice, Mirjana Milutinović. Ona je u otvorenom razgovoru analizirala svakodnevnu borbu sa lažnim vestima, problem hroničnog nedostatka mladih novinara, ali i izazove sa kojima se suočavaju žene na čelu medijskih organizacija u specifičnom i često nestabilnom okruženju.
Tokom ovog intervjua, sagovornici su se osvrnuli na zajedničke početke rada u radijskom novinarstvu, evoluciju medijske scene na Kosovu u poslednjih četvrt veka, kao i na neophodnost međuopštinske i regionalne saradnje srpskih redakcija koje jedine mogu da ponude potpun i tačan kontekst događaja na terenu.
Prelazak sa klasičnog radijskog formata na moderne digitalne platforme bio je dugotrajan i zahtevan proces koji je od Kontakt Plus radija tražio potpunu reorganizaciju rada.
Još od 2012. godine, kada je veb-sajt postavljen, pa sve do danas kada je medij prisutan na svim društvenim mrežama, novinari su morali da ovladaju novim veštinama kako bi integrisali radio, tekst i video u jedinstven proizvod.
Ključ uspeha u ovom procesu, prema rečima Milutinović, nije bio u trci i takmičenju sa novim digitalnim platformama, već u zadržavanju takozvanog konzervativnog pristupa prema publici, gde tačnost uvek ima prednost nad brzinom.
Proverena informacija ispred brzine i borba sa lažnim vestima
U eri svesprisutne digitalizacije, društvene mreže su postale glavni izvor informacija za većinu ljudi, iako ih profesionalna zajednica opravdano ne smatra pravim medijima.
Govoreći o ovom fenomenu i načinu na koji se njena redakcija bori protiv površnosti i dezinformacija koje kruže internetom, urednica i direktorka je naglasila važnost profesionalnog kodeksa.
„Po meni je uvek bilo najbitnije da je proverena informacija, da tačna vest ide ispred brzine. To po meni ne postavlja pitanje. Ali je činjenica isto tako da novinari nekako pokazuju, često žele da budu prvi u objavljivanju informacije. Tu tendenciju da budu prvi, što se često u kriznim situacijama dešava, i tada se često i greši. I to nije dobro. Tako da proverena informacija, tačna informacija, uvek ispred brzine objavljivanja. I to je, mislim, nešto što svaki zapravo ozbiljan medij treba u nekom svom kodeksu da ima. Upravo to, proveravanje informacija, i to što smo uspeli da 27 godina sada postojimo da nismo demantovani – to je nešto što je baš autentično i po čemu nas ljudi možda i prepoznaju. Prava informacija je zapravo provera činjenica uz mogućnost više izvora, ako je to moguće“, istakla je Mirjana Milutinović.
Poseban izazov predstavljaju krizne situacije u kojima novinari na terenu moraju brzo da reaguju, ali i da ostanu hladne glave.
Milutinović objašnjava da su poslednje tri godine donele ogroman broj nenajavljenih događaja na ulicama Severne Mitrovice, što je od redakcije zahtevalo maksimalnu ozbiljnost i analitički pristup tokom obrade materijala.
„Bukvalno su novinari izlazili na ulice zato što nam je javio neko sa ulice ili neko od kolega, i onda se to pratilo. I vi prvo morate da napravite informaciju i da vidite ko je zapravo bio tu. Sada govorimo o tim dolascima predstavnika centralnih institucija i predstavnika vlasti iz Prištine. I ako jedan novinar, recimo, nije imao prilike da se ranije sretne sa nekim ministrima, on ne zna o kome se radi. Tako da vi morate temeljno da pogledate i snimak onoga što ste doneli u redakciju, i onda polako, temeljno da pripremite informaciju. Ali ja uvek kažem da se ne žuri, nego da se lepo obradi, da se informacija napravi tako da publici na kraju bude jasno ko je bio tu, zbog čega je bio tu, zbog čega su sada informacije neke rečene, zbog čega nešto nije rečeno“, objasnila je direktorka Kontakt Plus radija detaljan proces rada u kriznim trenucima.
Nedostatak kadrova i specifičnosti upravljanja medijima iz ženskog ugla
Pored tehnoloških promena, jedan od najvećih problema sa kojima se danas suočavaju nezavisni lokalni mediji na Kosovu jeste ozbiljan deficit profesionalnih kadrova. Izostanak interesovanja i svesti kod mladih ljudi o tome šta novinarstvo zapravo podrazumeva direktna je posledica načina na koji konzumiraju sadržaj na internetu, bez svesti o potrebi za proverom izvora.
„U poslednje vreme se suočavamo konkretno sa nedostatkom ljudi koji su zainteresovani za novinarstvo. Novinarski problemi su nešto što je konstantno kada su u pitanju ovi mediji koji funkcioniraju tako kako funkcionišu – i Kontakt Plus i vi, i drugi mediji koji su privatni, koji se oslanjaju na to projektno finansiranje. Ali nedostatak ljudi i odsustvo svesti kod mladih ljudi šta je zapravo novinarstvo i šta zapravo podrazumeva jedna informacija, jedan profesionalni medij, to je problem. Ja mislim da na to utiču upravo ove društvene mreže čiji su mladi konzumenti, i oni misle da to što vide, to se odmah plasira bez određenih pravila. Tako da mora da se radi puno sa mladim ljudima da bi razumeli medije onako kako ih razumemo mi i kako smo ih pravili ove skoro tri decenije“, upozorila je Milutinović na problem smene generacija u lokalnim redakcijama.
Pored kadrovskih problema, vođenje medija donosi i specifične izazove iz ugla žena koje se nalaze na rukovodećim pozicijama u tradicionalnom društvu.
Osvrćući se na pitanje da li je ženama teže da se dokažu na čelu medijskih kuća nego njihovim muškim kolegama, sagovornica podkasta je ponudila vrlo iskren i lični osvrt na balansiranje između karijere i privatnog života.
„I dalje jesmo patrijarhalni i konzervativni, gde ja sebe isto stavljam u tu poziciju da je meni kao ženi sigurno teže da funkcionišem, a da balansiram posao, porodicu i decu. I to je nešto što je sigurno jednom muškarcu na čelu medijske organizacije lakše – jednostavno je dostupniji u toku dana, može više vremena da provede na određenim poslovima jer je fizički jači i tako. To je prosto negde biološki tako uređeno. Tako da nije lako za jednu ženu ukoliko se ne posveti samo poslu. Ukoliko zaista želi da napravi jedan pravi balans, da ima uspeha i da vodi uspešno jednu organizaciju, a da isto tako ne zanemari ni porodicu, ni decu – u tom slučaju to je dosta zahtevno. Ja mislim da sam napravila neki dobar balans, ali često ume da trpi posao, često ume da trpi porodica, da budem najiskrenija. A na kraju dana trpim ja“, zaključila je Mirjana Milutinović svedočenje o ličnoj žrtvi u borbi za profesionalni integritet.
Uprkos svemu, intervju je završen optimističnom porukom o opstanku radija.
Milutinović je na samom kraju razgovora poručila da radio poseduje živu reč, neposrednu prisutnost i lokalni karakter koji digitalne platforme nikada neće moći da nadomeste, a ključ stabilnosti u kriznim vremenima ostaće solidarnost, međusobno poverenje unutar redakcije i kontinuirana profesionalna razmena vesti među kolegama na terenu.
