U predmetu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, ove i naredne nedelje pred Specijalizovanim većima Kosova zakazane su sudske sednice na kojima će iskaz dati poslednja grupa svedoka odbrane.
Svedočenje bivšeg ambasadora SAD Kristofera Hila u predmetu protiv Hašima Tačija, počelo je juče, a očekuje se da će krajem nedelje iskaz dati još jedan svedok.
Hilovo svedočenje o Hašimu Tačiju
Govoreći o tome zbog čega se odazvao kao svedok odbrane u procesu protiv Hašima Tačija, Hil je rekao da nema razloga da veruje da je Tači učestvovao u ratnim zločinima ili da ih je naredio.
On je objasnio da je pozvan da svedoči i da je govorio ono što zna o situaciji, napominjući da Tači nije bio umešan u nezakonite aktivnosti.
„Sada, kažu da vreme ne leči sve rane, ali mislim da je posle 25 godina dovoljno dugo da se stvari sagledaju i, pre svega, nemam razloga da verujem da je gospodin Tači bio uključen u takve aktivnosti. Nemam razloga da verujem, niti sam tada čuo, da je on naredio takve aktivnosti ili nezakonite radnje, i koliko ja razumem, on je bio u pritvoru određeno vreme u vezi sa tim pitanjima, pa sam osećao da kada sam pozvan da ovo uradim – nisam ja kontaktirao ljude, oni su kontaktirali mene i osećao sam da treba da kažem ono što znam o situaciji“, rekao je Hil.
Sledeće nedelje, u utorak 18. novembra, počeće svedočenje bivšeg komandanta NATO Veslija Klarka, koje će se nastaviti 19. i 20. novembra, dok je 21. novembar predviđen kao rezervni dan. Sva zasedanja suda zakazana su od 09.00 časova i odvijaće se uglavnom na otvorenoj sednici.
Prvobitna optužnica protiv četvorice optuženih potvrđena je 26. oktobra 2020, a izmenjena 3. septembra 2021, 29. aprila 2022. i 30. septembra 2022. Manje redigovana verzija optužnice zavedena je 27. februara 2023. i predstavlja trenutno važeću optužnicu u ovom predmetu.
Sva četvorica optuženih terete se u šest tačaka optužnice po osnovu individualne krivične odgovornosti, za zločine protiv čovečnosti: progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica. Oni se terete i u četiri tačke za ratne zločine: protivzakonito i proizvoljno hapšenje i lišenje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.
U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji.
Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
Optuženi su se izjasnili da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
