Nemačka traži od Srbije brze akcije protiv odgovornih za napad u Banjskoj

Ova ambasada je pozdravila i optužnicu koju je Specijalno tužilaštvo Kosova podiglo protiv 45 osumnjičenih za napad.

Nemačka traži hitnu akciju od pravosuđa u Srbiji u vezi sa počiniocima napada u Banjskoj kraj Zvečana, a koje su kosovske vlasti već optužile, piše Koha, prenosi Kim.

U pisanom odgovoru, portparol ove ambasade u Prištini Kristijan Bečer rekao je da Nemačka pozdravlja optužnicu i poziva da postupi i srpska država.

„Ambasada Nemačke je, zajedno sa drugim ambasadama i međunarodnim institucijama, više puta tražila da se počinioci napada u Banjskoj privedu pravdi. S tim u vezi pozdravljamo optužnice. Budući da se veruje da se većina osumnjičenih nalazi u Srbiji, odgovornost je srpskog pravosuđa da preduzme sledeće korake bez daljeg odlaganja. Srpsko pravosuđe mora bez odlaganja da preduzme sledeće korake“, naveo je Kristijan Bečer, službenik za medije u ambasadi Nemačke.

On je govorio i o izjavama Milana Radoičića, glavnog osumnjičenog za izradu i sprovođenje plana napada na Banjsku.

„Napad u Banjskoj dogodio se pre skoro godinu dana, a osumnjičeni organizator je priznao da je planirao i izveo napad. Osim toga, nemačka ambasada ne komentariše detalje sudskih postupaka koji su u toku“, rekao je Bečer.

Detalji optužnice

Podsetimo, Specijalno tužilaštvo Kosova objavilo je 11. septembra optužnicu protiv 45 lica za napad u Banjskoj kraj Zvečana, koji se dogodio 24. septembra 2023. godine. Oni se terete za krivična dela u vezi sa terorizmom, protiv ustavnog poretka i bezbednosti Kosova, kao i za finansiranje terorizma i pranje novca.

Milan Radoičić je uhapšen u Srbiji nekoliko nedelja nakon napada. On se brani sa slobode, iako ga je Tužilaštvo Srbije teretilo za sumnju za udruživanje, nedozvoljeno držanje oružja i teško krivično delo protiv opšte bezbednosti.

Optužnica Specijalnog tužilaštva Kosova ne uvlači direktno srpsku državu u organizaciju napada na Banjsku. Ali, prema optužnici, grupa Srba je nameravala da odvoji sever od Kosova i pripoji ga Srbiji.

„Postupajući po pripremama i unapred dobro organizovanom planu, upotrebom nasilja iz teškog naoružanja, pokušali su da odvoje severni deo teritorije Republike Kosovo, odnosno opštine u kojima žive većinsko srpsko stanovništvo i ovaj deo teritorije pripoje Republici Srbiji“, navodi se u optužnici.

Prema optužnici, Srbija je, između ostalog, Radoičiću obezbedila neophodnu vojnu infrastrukturu za obuku učesnika.

Glavnooptuženi je Radoičić. Prema navodima optužnice, postoji osnovana sumnja da je počinio krivično delo „omogućavanje i finansiranje izvršenja terorizma“.

O finansiranju grupe koja je izvršila napad govori i deo optužnice koju je podiglo Tužilaštvo.

Prema šemi predstavljenoj u optužnici, Radoičićevu kriminalnu aktivnost finansirala su dva glavna izvora, „zloupotrebom tendera sa Kosova i iz države Srbije“.

Suđenje za napad počeće u sredu, 25. septembra, dan nakon godišnjice napada oružane grupe Srba na policiju u Banjskoj, kada je ubijen policijski narednik Afrim Bunjaku. U razmeni vatre su poginula i trojica srpskih napadača, dok je ostatak grupe pobegao ka Srbiji.

„Crvena poternica“ za Radoičićem

Nekoliko dana kasnije, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova objavilo snimak Radoičića iz Banjske, odgovornost za napad preuzeo je bivši potpredsednik Srpske liste koji se sada nalazi u Srbiji.

Milan Radoičić uhapšen je u Srbiji nekoliko nedelja nakon napada. On se brani sa slobode, iako ga Tužilaštvo Srbije tereti za sumnju za udruživanje, nedozvoljeno držanje oružja i teško krivično delo protiv opšte bezbednosti.

Čak je i Međunarodna policijska organizacija Interpol raspisala poternicu za bivšim potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem u vezi sa oružanim napadom u Banjskoj 24. septembra 2023.

Ovu vest je u decembru prošle godine potvrdio ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi Nenad Rašić. Prema njegovim rečima, nalog za potragu za Radoičićem izdat je uz posredovanje misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNIMK), a na osnovu zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova jer Kosovo još nije član Interpola.

„Crvena poternica“ upozorava policiju širom sveta na begunce koji se traže na međunarodnom nivou i pomaže im da se privedu pravdi. Međutim, u nadležnosti zemalja članica Interpola je da odluče da li će neko lice uhapsiti ili ne.