U Medija centru Čaglavica održana je debata na temu „Žene u novinarstvu – borba protiv dezinformacija i izazovi profesije“, na kojoj su učestvovale novinarke Ana Marija Ivković, Zorica Vorgučić, Zulfija Jakupi i Violeta Oroši.
Tokom razgovora ukazano je na sve veći problem dezinformacija, ulogu medija i političara u njihovom širenju, ali i na izazove sa kojima se suočavaju novinari, posebno u lokalnim sredinama, prenosi Medija centar Čaglavica.
Na rastući broj dezinformacija, kako na društvenim mrežama, tako i u tradicionalnim medijima, upozorila je urednica KIM radija Zorica Vorgučić.
Ona je, kao primer, navela ponavljajuće narative u vezi sa Martovskim pogromom iz 2004. godine.
„Imali smo nedavno situaciju vezanu za godišnjicu Martovskog pogroma i to je nešto što se ponavlja iz godine u godinu. Reciklira se izveštavanje iz marta 2004. godine o tome kako su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u reci Ibar i to je ono što je zaista zastrašujuće i što bi moglo ponovo da pokrene talas nasilja, ne daj Bože, ili da proizvede netrpeljivost prema jednoj zajednici“, rekla je Vorgučić.
Na prisustvo potpuno izmišljenih informacija u medijima ukazala je novinarka Zulfija Jakupi, navodeći nedavni primer iz prištinskih medija.
“Puno je tih lažnih vesti koje bukvalno čak i izmišljene, evo recimo dala bih jedan primer, nedavno smo imali lažnu informaciju u kosovskim medijima da je ministarka, sada ministarka pravde Kosova Donika Gervala, proglašena personom non grata u Albaniji, zbog toga što je kritikovala albanskog premijera Edija Ramu, koji je imao zajednički tekst sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i to se dva tri dana vrtelo po medijima, kako je ona persona non grata. Izvor informacije je bilo, navodno, ministarstvo inostranih poslova, Albanija je prosledila tu notu svojim ambasadama, da bi se tek posle tri četiri dana demantovala ta vest”, rekla je Jakupi.
Govoreći o načinu na koji se dezinformacije plasiraju, novinarka Zulfija Jakupi ocenila je da su one često delimično zasnovane na činjenicama, što dodatno otežava njihovo prepoznavanje.
“Imam utisak da u širenju tih lažnih vesti i dezinformacija prednjače muškarci. Evo, recimo, u Prištini, poznati novinari koji učestvuju u televizijskim debatama najčešće su izvori nekih lažnih informacija, dakle, oni ustvari plasiraju dezinformacije na način što se njihova vest delimično zasniva na činjenicama, ali neke činjenice namerno prećute, a neke lažne dodaju, tako da na prvi pogled to je taj problem kako otkriti šta je dezinformacija u nekoj vesti, što polovično deluje kao da je tačna vest. Mi, profesionalni novinari, lako možemo da to uočimo, ali problem je sa običnim građanima, sa publikom koja to čita ili sluša, oni nemaju taj osećaj da primete da je nešto prećutano ili da uoče, recimo, da možda nije naveden izvor informacije, a to je u profesionalnom novinarstvu najvažnije”, rekla je Jakupi.
Oroši je ukazala i na značajnu ulogu političara u širenju dezinformacija, naglašavajući da mediji neretko postaju kanal za njihovo prenošenje.
“Mislim da to ne treba da zaboravimo, a to je da su i političari takođe izvor dezinformacija. Recimo, mi imamo baš slučaj, hajde da uzmemo Kosovo ili Srbiju, recimo, apsolutno političari koji definitivno šire te dezinformacije. Imamo aktuelnu vladu koja kaže da se nikad bolje nije živelo i to mediji prenesu zato što je to rekao jedan premijer, je l’ tako, e, onda pozovete neke ekonomiste, privrednike i tako dalje, koji kažu užasna inflacija, nikad se gore nije živelo i, znači, mediji su faktički ponekad samo taj jedan kanal za plasiranje dezinformacija i eventualno demant tih dezinformacija”, navela je Oroši.
Na potrebu medijske pismenosti i odgovornog informisanja ukazala je novinarka portala Alternativna Ana Marija Ivković, koja je istakla značaj praćenja više izvora.
“Društvene mreže ne mogu da budu izvor informisanja čak i za one mreže za koje vam se čini da više puta dele tačne informacije. Kao primer navela bih određene Telegram kanale, ja se stalno vraćam na njih, ali moram zato što su oni široko rasprostranjeni u srpskoj zajednici na Kosovu. Dakle, ti određeni Telegram kanali pokupe sadržaj medija za koje se zna da izveštavaju etički sa sve logoom, objave to nekoliko puta, pa objave dezinformaciju i građani podstaknuti time da su pročitali neke tačne informacije počnu da veruju u dezinformacije”, rekla je Ana Marija Ivković.
Ivković je posebno ukazala na problem finansiranja medija, navodeći da sve veći fokus donatora na borbu protiv dezinformacija može otežati rad manjih redakcija.
“Malo je nefer prema medijima da ih dovedete u poziciju da im ne pomognete da se bave svojim dnevnim poslom ali da ih uvučete u tu priču da se bave dezinformacijama, jer prosto to je nešto što donator zahteva od njih, eto to je poenta. Rekla bih da je to sad izazov kod nas, da mi jednostavno moramo da odaberemo da se bavimo dezinformacijama, da bi usput mogli da se bavimo i dnevnopolitičkim stvarima, a do toga ne bi trebalo da dođe. Ponavljam, bavljenje dezinformacijama jeste važno, ali mi moramo da pomognemo medijima da mogu da se bave i dnevnopolitičkim stvarima, ono što traži publika od nas, jer ako ste lokalni mediji, ljudi traže priče sa lokala, interesuje ih i visoka politika, ali u domenu dokle će ona uticati na njihov svakodnevni život”, navela je Ivković.
Na ovaj problem nadovezala se i Zorica Vorgučić.
„Dok se mi ovde bavimo dezinformacijama, izostavljamo neke druge probleme sa kojima se mediji na srpskom jeziku suočavaju, a to su nedostatak finansija, nedostatak kadrova i nemogućnost da se bavimo ne samo dezinformacijama nego i osnovnim informacijama”, navela je Vorgučić.
