Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Oci, poznat i kao Očevi, koji se slavi u okviru božićnog ciklusa praznika.
Praznik Oci ima duboko ukorenjeno mesto u narodnoj i crkvenoj tradiciji, a nastao je kao deo običaja posvećenih porodici, uz Detinjce i Materice, koji se obeležavaju prethodnih nedelja. Ovi praznici simbolično predstavljaju jedinstvo porodice, međusobnu ljubav, poštovanje i spremnost na žrtvu.
U narodu je rasprostranjen običaj da se očevi na ovaj dan „vezuju“ kanapom, kaišem ili maramom, a da bi se „odrešili“, oni deci daruju poklone, najčešće slatkiše, voće ili sitne darove. Ovaj običaj simbolizuje radost, bliskost i duhovnu povezanost članova porodice.
Veruje se da praznik Oci podseća na ulogu oca kao stuba porodice, zaštitnika i vaspitača, ali i na njegovu odgovornost da porodicu vodi putem vere, sloge i poštenja. U nekim krajevima običaj je da se porodica okupi na zajedničkom ručku, dok se u kućama neguju molitva, mir i međusobno praštanje.
Praznik Oci, kao i Detinjci i Materice, nosi poruku da se porodica smatra „malom crkvom“, a da su ljubav, poštovanje i zajedništvo temelj zdravog društva, posebno u danima pripreme za Božić.
