Briselski sporazum o pravosuđu, predstavlja jedan od najuspešnije sprovedenih sporazuma postignutih u dijalogu Beograda i Prištine, sa oko 95 do 96 odsto implementacije, ocenio je izvršni direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) iz Severne Mitrovice, Dušan Radaković.
U intervjuu za Kontakt Plus, Radaković je rekao da uspeh ovog sporazuma vidi pre svega u tome što su u njegovoj pripremi učestvovali ljudi iz pravosuđa koji žive na Kosovu.
„Što se tiče pravosuđa, ja tvrdim da je Briselski sporazum o pravosuđu jedan od, ubedljivo najboljih sporazuma“, rekao je Radaković.
Prema njegovim rečima, u pregovaračkom timu srpske strane učestvovali su pravni stručnjaci sa Kosova, koji su poznavali prilike na terenu i mogli da doprinesu uspešnoj primeni sporazuma.
„Ako gledamo procentualno implementaciju Sporazuma o pravosuđu, mislim da je negde na 95-96 posto implementacija tog sporazuma zaživela“, naveo je Radaković, dodajući da su mnogi drugi sporazumi ostvareni u znatno manjem obimu ili nisu ni zaživeli.
Govoreći o stanju nakon izlaska srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja iz kosovskog pravosudnog sistema u novembru 2022. godine, Radaković je ocenio da građani danas nemaju isti pristup pravdi kao ranije.
„Nije isto. Naprotiv“, rekao je on, navodeći da je poverenje građana u institucije ozbiljno narušeno.
Kako je dodao, posle policije, najmanje poverenja građani imaju upravo u pravosuđe, a nakon izlaska iz institucija usledio je višemesečni period tokom kojeg je broj novih predmeta bio veoma mali, jer se građani gotovo nisu obraćali policiji i sudovima.
Komentarišući protivljenje Tužilačkog saveta Kosova (TSK) za povratak srpskih sudija i tužilaca u kosovski pravosudni sistem, Radaković je upozorio da bi njihovo razrešenje moglo da ima dugoročne posledice.
„Veliki je politički pritisak na Sudski savet da donese odluku o razrešenju sudija i tužilaca“, rekao je Radaković.
Istovremeno je naveo da, prema njegovim saznanjima, postoji i pritisak međunarodne zajednice, posebno Sjedinjenih Američkih Država, da se ostavke ne prihvate i da se omogući povratak pravosudnog osoblja u institucije.
„Ja se plašim da mi u narednih četiri, pet godina ne možemo da imamo sudiju koji će doći na to mesto ako im se prihvate ostavke“, upozorio je Radaković.
Govoreći o ulozi međunarodne zajednice, ocenio je da su pregovori između Evropske unije, Beograda i Prištine pokrenuti, ali da se odvijaju bez dovoljne transparentnosti.
„Žalosno je da ta transparentnost nije javna, da se sve dešava iza kulisa i da se praktično ništa ne zna“, rekao je on.
Dodao je da bi eventualno prihvatanje ostavki bilo „katastrofalno za srpsku zajednicu na Kosovu“, posebno na severu, jer bi u tom slučaju povratak Srba u institucije bio znatno otežan ili čak onemogućen.
Radaković smatra da je za obnovu poverenja u pravosuđe neophodan nastavak dijaloga Beograda i Prištine, ali i modernizacija postojećeg sporazuma o pravosuđu.
„Vapimo svi, a pre svega srpska zajednica, za jednim ozbiljnim pregovorima, novim Briselom“, rekao je Radaković.
On ocenjuje da je, nakon 13 godina od potpisivanja sporazuma, potrebno njegovo ažuriranje i prilagođavanje novim okolnostima, uz aktivniju ulogu Evropske unije.
„Bolje je da pregovaramo, ako treba i pet godina, nego da nema pregovora jedan dan u kome bi svašta moglo da se dogodi“, zaključio je Radaković.
Kompletan intervju sa izvršnim direktorom ACDC-a Dušanom Radakovićem dostupan je u nastavku.
