Kada je Evropska unija (EU) u leto 2023. godine uvela kaznene mere protiv Kosova, kao posledicu tenzija na severu naseljenom većinski Srbima, one su opisane kao privremene, dok su uslovi za njihovo ukidanje bili jasno definisani.
Zvaničnici na Kosovu insistiraju da su zahtevi EU za ukidanje mera, koje su nanele milionsku štetu, ispunjeni: situacija na severu je smirena, prisustvo policije u blizini opštinskih objekata na severu je smanjeno, Srbi su učestvovali na izborima održanim ove godine, a mirna primopredaja vlasti u opštinama sa srpskom većinom je realizovana.
Međutim, poslednjih dana mediji na Kosovu, pozivajući se na izvore unutar EU, izveštavaju da zemlje poput Francuske i Italije, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, nemaju volju za ukidanje sankcija.
Rikard Jozviak, urednik za Evropu Radija Slobodna Evropa (RSE) u Pragu, kaže da je tačno da se o pitanju ukidanja svih mera protiv Kosova raspravljalo u Briselu ove sedmice, kao i da su Francuska i Italija zagovornici ideje da se ukine samo 50 odsto mera.
Prema njegovim rečima, Pariz insistira na ovom stavu jer želi da Beograd otvori poglavlja za članstvo u EU i nezadovoljan je što drugi blokiraju taj proces.
„Postoji i opšti argument da Brisel ne može dati ovaj ‘poklon’ (kosovskom premijeru u ostavci, Aljbinu) Kurtiju pre izbora 28. decembra. Da li je ovaj argument opravdan ili ne, dovode u pitanje drugi, budući da je glavna opoziciona stranka (Demokratska partija Kosova) nedavno poslala pismo (šefici EU, Ursuli) fon der Lajen, tražeći potpuno ukidanje (mera) odmah. Dakle, ne percipira se kao poklon Kurtiju od strane bilo koga, osim malog broja država EU“, kaže Jozviak.
Portparolka Evropske unije rekla je za RSE da evropski blok namerava da nastavi proces ukidanja mera, koji je delimično započet u maju ove godine.
Prema njenim rečima, Brisel je spreman da sarađuje sa vlastima Kosova čim budu izabrane, a od Kosova se očekuje da se vrati na put neophodnih reformi povezanih sa EU.
Međutim, za Vladu Kosova u ostavci, vanredni parlamentarni izbori nemaju nikakve veze sa merama.
„Svako dalje odlaganje samo produbljuje apsurdnost mera i narušava kredibilitet EU. Naš stav je da mere treba ukinuti odmah i u potpunosti“, kaže Klisman Kadiu, savetnik za medije zamenika premijera u ostavci Besnika Bislimija, u pisanim odgovorima za RSE.
I predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je na sastanku ove sedmice sa izvestiocem za Kosovo u Evropskom parlamentu, Rihom Terasom, da nastavak kaznenih mera ostaje „neobjašnjiv, nepravedan i nerazuman“.
Teras je takođe rekao da mere treba ukinuti odmah.
Može li Kosovo učiniti više?
Opisujući nastavak mera EU kao potpuni apsurd, Besar Đerđi iz Grupe za pravne i političke studije (GLPS) kaže da je Kosovo ove godine izgubilo mnogo vremena zbog nedostatka novih institucija i da je moglo više da radi na ukidanju mera.
Đerđi smatra da je formiranje novih institucija preduslov za ukidanje mera, dok komunikacija sa državama koje oklevaju treba da bude prioritet. Prema njegovim rečima, politika se danas ne vodi na osnovu moralnih razmatranja, već isključivo političkih interesa.
„Nova vlada mora aktivno da radi sa saveznicima. Tokom ove godine, nažalost, nije bilo mnogo komunikacije, fokus je bio na stvaranju brojeva, što je dovelo do zastoja u spoljnoj politici Kosova. Ako govorimo o funkcionalnoj vladi, to je minimum koji je neophodan“, kaže on za RSE, pominjući i potrebu usvajanja sporazuma sa EU, poput Plana rasta, čim to bude moguće.
Prema njegovim rečima, vreme je izgubljeno i zato što se nije radilo na tehničkim aspektima evropskih integracija.
Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u EU 2022. godine, ali taj zahtev nikada nije razmatran, čime je Kosovo ostalo jedina zemlja na Zapadnom Balkanu bez statusa kandidata za članstvo u Uniji.
Đerđi veruje da su, pored nedostatka komunikacije, na povećanje stepena oklevanja kod nekih zemalja uticali i glasanje u Centralnoj izbornoj komisiji protiv učešća Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu, na parlamentarnim izborima.
Koliko je Kosovo oštećeno zbog mera?
Prema analizi Instituta za napredne studije – GAP, mere EU koštale su Kosovo oko 613,4 miliona evra u projektima koji su obustavljeni ili odloženi na neodređeno vreme. Zbog isteka rokova, 7,1 milion evra je potpuno izgubljeno.
Najpogođeniji sektori uključuju zaštitu životne sredine sa 350 miliona evra, energetiku sa 114 miliona evra, digitalizaciju sa oko 57 miliona evra i kulturu sa 15 miliona evra.
Od tih sredstava, oko 218 miliona evra bilo je namenjeno projektima u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II i IPA III), dok je oko 395 miliona evra bilo predviđeno za projekte u okviru Investicionog okvira Evropske unije za region Zapadnog Balkana (WBIF).
