Politička blokada na Kosovu nastavljena je i nakon isteka roka koji je Ustavni sud odredio za konstituisanje jedanaestog saziva Skupštine, a političke stranke još nisu postigle dogovor o načinu izlaska iz krize.
Poslanici izabrani na izborima 7. juna nisu uspeli da do 7. avgusta, kada je istekao rok Ustavnog suda, u potpunosti konstituišu novi saziv Skupštine.
Pokret Samoopredeljenje, koji je osvojio najviše glasova na izborima, zatražio je dodatno vreme za postizanje političkog dogovora o izboru novog predsednika Kosova, dok Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK) zahtevaju konstituisanje Skupštine.
Politički analitičar Artan Muhadžiri ocenio je da je situacija izuzetno ozbiljna i zabrinjavajuća i upozorio da bi, ukoliko političke stranke ne pronađu rešenje, Ustavni sud ponovo mogao da bude institucija koja će odlučivati o daljem razvoju situacije.
On je ocenio da političke stranke nisu uspele da pronađu prihvatljivo rešenje i da bi nova odluka Ustavnog suda mogla da stvori „još jedan negativan presedan“ za Kosovo, prenosi RTK.
Muhadžiri smatra da bi nastavak blokade dodatno narušio imidž Kosova, a kao jedno od mogućih političkih rešenja vidi dogovor da funkcija predsednika pripadne stranci koja je osvojila najviše glasova na izborima, uz ocenu da je za takvo rešenje potreban kompromis lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i njegove stranke.
Prema njegovim rečima, sve druge opcije značile bi nastavak političke blokade i krize.
Situaciju je prokomentarisao i Kosovski demokratski institut (KDI), iz kojeg navode da Kosovo već ide ka novim izborima, ali upozoravaju da bi i novi izborni proces mogao dovesti do nove političke blokade.
„Odlazak na nove izbore nosi rizik da proizvede novu političku blokadu“, izjavio je Naim Jakaj iz KDI-a.
On je naveo da desetine institucija i njihovih organa ostaju nepopunjene zbog nedostatka imenovanja od strane Skupštine i Vlade, zbog čega su neke institucije paralisane, neke funkcionišu sa ograničenim kapacitetima, dok pojedine nemaju odbore ili rukovodioce sa punim mandatom.
Prema procenama KDI-a, najmanje 24 institucije pogođene su ovom situacijom, što, kako navode, narušava normalno funkcionisanje, ugrožava vladavinu prava i slabi institucionalni integritet Kosova.
Kosovo tako ostaje u neizvesnoj političkoj situaciji, dok političke stranke još nisu postigle dogovor o načinu izlaska iz institucionalne blokade.
