Programski direktor NVO Nova društvena inicijativa (NSI) iz Severne Mitrovice, Aleksandar Šljuka, ocenio je da Kosovo neće biti među prvim prioritetima nove vlasti u Beogradu, koja će se, kako očekuje, u početku baviti pre svega borbom protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ipak, smatra da bi razvoj situacije na Kosovu, posebno eventualni potezi Prištine u vezi sa potencijalnom integracijom srpskog zdravstvenog i obrazovnog sistema, mogao da primora Beograd da se aktivnije uključi.
Govoreći o mogućem odnosu nove vlasti prema ranije postignutim sporazumima, Šljuka je ukazao na to da su signali Studentske liste, koja je pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, za sada dvosmisleni. Iako se u njenom programu navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i najavljuje preispitivanje prethodnih sporazuma, izjave predstavnika liste ukazuju i na spremnost za nastavak dijaloga.
Prema njegovoj oceni, teško je očekivati poništavanje sporazuma koji su već sprovedeni, poput onih o energetici i telekomunikacijama, dok bi drugačiji pristup mogao da bude primenjen na nove obaveze iz Ohridskog sporazuma.
Šljuka ne očekuje skoro održavanje sastanka na visokom političkom nivou između Beograda i Prištine.
Podsetio je da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti poslednji put sastali 14. septembra 2023. godine, deset dana pre događaja u Banjskoj.
„Bez jačeg međunarodnog pritiska, teško da može doći do nekog značajnijeg pomaka“, ocenio je Šljuka, dodajući da trenutno ne vidi naznake da bi međunarodna zajednica mogla da pojača pritisak na dve strane.
Kao jedan od retkih segmenata dijaloga u kojem je ostvaren određeni napredak naveo je pitanje nestalih, zahvaljujući angažovanju specijalnog predstavnika EU, Petera Sorensena i radu Zajedničke komisije za nestala lica. Međutim, taj napredak, kako je istakao, nije doveo do poboljšanja ukupnih odnosa Beograda i Prištine, koji su na „rekordno niskom nivou“.
Govoreći o prioritetima budućeg dijaloga, Šljuka je ukazao na potrebu da se najpre rešavaju problemi koji neposredno utiču na svakodnevni život građana, među kojima su funkcionisanje zdravstva i obrazovanja, zabrana uvoza srpske robe i problemi u vezi sa dinarskim platnim prometom.
Podsetio je da je od stupanja na snagu uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju 1. februara 2024. godine održano osam ili devet sastanaka u Briselu o dinaru, ali da rešenje nije postignuto.
Prema njegovoj oceni, ukoliko se ne pronađu održiva rešenja za probleme srpske zajednice, postoji opasnost od daljeg pogoršanja položaja Srba i njihovog iseljavanja, što bi dodatno otežalo odnose Beograda i Prištine.
„Mi imamo potencijal u narednim godinama da, posebno ako dođe do integracije školstva i zdravstva po nekom modelu koji nije povoljan za srpsku zajednicu, dosta ljudi ode sa Kosova“, kazao je on.
Šljuka je u intervjuu za Radio Kontakt Plus govorio i o mogućem odnosu nove vlasti u Srbiji prema dijalogu, ulozi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, kao i o perspektivama primene ranije postignutih sporazuma.
Kompletan razgovor sa njim, dostupan je u audio-zapisu ispod.
