Na današnji dan, pre tri decenije, hrvatske oružane snage sprovele su akciju Oluja, tokom koje su počinile sistematske i rasprostranjene zločine nad civilnim stanovništvom srpske nacionalnosti.
Srbija i Republika Srpska će danas u Sremskim Karlovcima obeležiti Dan sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“.
Obeležavanju Dana sećanja prisustvovaće predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, dok će parastos stradalima služiti patrijarh srpski Porfirije, najavljeno je ranije iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Obeležavanje Dana sećanja na sve stradale i prognane u oružanoj akciji „Oluja“ počeće u 19.50 časova na Trgu Branka Radičevića u Sremskim Karlovcima, a Dan sećanja biće obeležen pod nazivom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je građane da uveče dođu u Sremske Karlovce, gde će biti obeleženo 30 godina od zločinačke akcije „Oluja“ i istakao da mi nismo narod ako ne pokažemo poštovanje za svoje žrtv
Hrvatski napad na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu i proterivanje celokupnog srpskog stanovništva sa prostora koji su Srbi nastanjivali vekovima počeo je u zoru 4. avgusta 1995. godine i trajao do 7. avgusta.
Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra „Veritas“, u „Oluji“ je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.
Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina, a 29 odsto ubijenih bile su žene, većinom starice.
Haški proces za „Oluju“ – od višegodišnjih kazni do oslobađanja
Za zločine u „Oluji“ Haški tribunal je sudio hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku. Gotovina je prvostepeno osuđen na 24, a Markač na 18 godina zatvora zbog učešća u udruženom zločinačkom poduhvatu, dok je Čermak oslobođen. Međutim, u maju 2012. godine, žalbeno veće je, tesnom većinom 3:2, ukinulo presudu i oslobodilo generale, osporivši tzv. pravilo od 200 metara kao dokaz protivpravnog granatiranja.
Prema konačnoj presudi, operacija „Oluja“ nije bila udruženi zločinački poduhvat u cilju proterivanja Srba iz Kninske Krajine.
Oslobađajuća presuda izazvala je euforiju u Hrvatskoj, a hrvatski gradovi su se utrkivali u dodeljivanju titule počasnog građanina Anti Gotovini.
Srpska javnost ovu vest dočekala je sa razočaranjem.
Svedoci stradanja prisećaju se neselektivnog granatiranja, ubistava, pljačke i paljenja srpske imovine.
„Tela su se brzo raspadala, tražili smo ih po mirisu, a tragovi paničnog bega ostali su na putevima – traktori, automobili, odeća i dečje igračke“, ispričao je jedan od preživelih.
Srbija i Republika Srpska od 2015. godine zajednički obeležavaju Dan sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja“, dok Hrvatska ovaj tragičan događaj za srpski narod slavi kao dan pobede i domovinske zahvalnosti.
