Nasilje nad ženama je ozbiljan društveni problem o kojem se sve više govori, kako u formalnom, tako i u neformalnom obrazovanju. Ipak, postavlja se pitanje koliko su mladi zaista svesni njegovih različitih oblika. Tema nasilja nad ženama se u obrazovnim ustanovama često svodi na fizičko nasilje, dok se seksualni, psihički, emotivni i digitalni oblici tek usputno spomenu. Mladi često nemaju dovoljno prostora da otvoreno razgovaraju o ovim pitanjima, što dodatno otežava razumevanje suptilnijih oblika nasilja. Iz tog razloga, različite inicijative, poput onih koje koriste umetnost kao sredstvo izražavanja, postaju dragocen prostor za bolje razumevanje i osvešćivanje ovih tema.
Prema podacima iz avgusta 2024. godine, na Kosovu se u proseku dnevno prijavi osam slučajeva nasilja nad ženama. Tokom iste godine, prijavljeno je više od 1.500 slučajeva nasilja, dok je sudovima dostavljeno 950 predmeta. Posebno zabrinjava podatak da su 80% žrtava maloletne devojke, što ukazuje na potrebu za snažnijom institucionalnom reakcijom i efikasnijim merama prevencije. Dodatno, u poslednjih deset godina na Kosovu je ubijeno 58 žena, što ukazuje na zabrinjavajući trend femicida.
U cilju podizanja svesti među mladima, tokom januara i februara, u Kosovskoj Mitrovici su organizovane radionice na temu nasilja nad ženama. Radionice su održane pod mentorstvom profesorke matematike iz Gimnazije, Miljane Jelić i akademske slikarke Miljane Dunđerin. U njima je učestvovalo petnaest srednjoškolaca.
Kao rezultat njihovog zajedničkog rada, 20. februara u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“ otvorena je izložba pod nazivom „Glas protiv nasilja“, na kojoj su predstavljeni radovi nastali tokom radionica.
Gimnazijalke poručuju: „Ženska prava su ljudska prava“
Prema rečima učesnika, radionice su bile vrlo korisne, jer su im omogućile umetničko izražavanje, ali i otvorene razgovore o važnim društvenim pitanjima.
„Pre svega, ja volim umetnost i kad sam čula da je ovakvog tipa, odmah sam došla. Bilo je opušteno, zabavnog tipa, svi smo se družili zajedno, bilo je baš lepo“, kaže osamnaestogodišnja Iva Jovović, učenica Gimnazije.
Iva je kroz svoj rad želela da pošalje snažnu poruku o borbi žena protiv nasilja.
„Na slici je žena koja je zatvorena, odnosno prikazala sam kao da je u zatvoru. Ona ima krila, što znači da pokušava da pobegne, ali to što se nalazi u zatvoru ne dozvoljava joj da pobegne“, objašnjava Iva.
Govoreći o nasilju, Iva je istakla da ovaj problem prevazilazi fizičko zlostavljanje.
„Bilo koje ugrožavanje nekih ličnih granica, ne samo fizičkih, već i psihičkih“, kaže ona.
Iva ukazuje i na prisustvo sajber nasilja među mladima, posebno seksističkog prema devojkama.
„Dele se fotografije i snimci. Nisam videla, samo sam čula, zato što mislim da se to brzo ukloni, da se brzo reaguje na takve stvari, ali neke stvari se, više ostavljaju se po strani, jer na prvi pogled ne deluju toliko zastrašujuće, ne deluju kao da je zapravo nasilje, a jeste.“
Kao moguće rešenje u prevenciji nasilja, Iva predlaže veću uključenost stručnih lica u škole.
„Mislim da bi trebalo da se, bar u našoj školi, ubaci jedan psiholog koji će da priča i sa profesorima i sa učenicima. Mislim da bi trebalo da postoji, na primer, razgovor koji je obavezan“, podvlači Iva.
Četiri učenice Gimnazije – Jelena Jovanović, Katarina Kuzmanović, Marija Lazić i Teodora Jovanović – predstavile su zajednički likovni rad u formi triptiha. Cilj rada bio je da se prikaže ugnjetavanje ženskih prava u savremenom društvu, uprkos borbi za feminizam.
„Naš rad se sastoji iz tri slike, to je zapravo triptih, gde smo želele da prikažemo kako se ženska prava ugnjetavaju u savremenom društvu, bez obzira što se za feminizam bore. Ali ostavićemo na ljudima da odluče da li je feminizam zastupljen, kao i njegove prave vrednosti“, kaže Jelena Jovanović.
Triptih sadrži dve slike sa porukama na engleskom i srpskom jeziku.
„Poruka je jasna – ženska prava su ljudska prava. Jedna je na engleskom, druga na srpskom jeziku. Na engleskom zbog mogućih stranaca koji mogu doći da bi videli, a druga zato što je naš srpski maternji jezik i veoma je važno da ostane poruka i na srpskom jeziku“, dodaje.
Jelena smatra da se o nasilju nad ženama ne govori dovoljno, naročito u manjim sredinama gde patrijarhat ima snažan uticaj.
„Smatram da je nasilje zastupljeno i više nego što se priča, i da zapravo nije samo fizičko nasilje, već i psihičko i drugi oblici. Znamo toliko primera – na prvom pitanju za radno mesto postavlja se pitanje da li planiraš da rađaš decu ili ne, što je veoma strašno. Nasilja ima i u manjim sredinama i gde vlada patrijarhat“, ističe Jelena.
Posebno ukazuje na zabrinjavajući trend porasta nasilja na internetu.
„Sad je sve više aktuelno i samo veb-nasilje, gde su žene izuzetno ugrožene. Na komentarima na društvenim mrežama muškarci ostavljaju svakojake komentare. Čak je bilo primera gde se, nakon silovanja, krivica prebacuje na žrtvu – da se provokativno obukla ili da je dala povod. Ljudi, pogotovo muškarci, treba da shvate da za to žene nisu krive i da muškarac treba da osudi drugog muškarca“, kategorična je Jelena.
Govoreći o načinima na koje društvo može doprineti borbi protiv nasilja nad ženama, Jelena ističe važnost organizovanja više javnih događaja na ovu temu.
„Možda da su češće ovako neke izložbe o kojima se priča o tome. Gimnazija radi podkast – možda bi neka tema vezana za to bila idealna, kao i likovni radovi ili emisije“, predlog je ove gimnazijalke.
Smatra da se u obrazovnim ustanovama o ovoj temi govori nedovoljno.
„Na časovima građanskog vaspitanja i psihologije jeste bilo reči o tome, ali nedovoljno, ne zato što profesori nisu želeli, već zbog ograničenog fonda časova. Imali smo debate, gde su dečaci prve godine srednje škole iznosili vrlo čudne stavove o ovim pitanjima. Smatram da bi trebalo da postoje posebne sekcije ili časovi na kojima bi podjednako učestvovali i dečaci i devojčice“, zaključuje Jelena Jovanović.
Psiholog: Srednjoškolci prepoznaju sve oblike nasilja nad ženama
Nakon izložbe posvećene borbi protiv nasilja nad ženama, učesnice su imale priliku da sa psihologom Marinom Jakovljević razgovaraju o ovoj važnoj temi. Jakovljević ističe da su ovi srednjoškolci izuzetno informisani i sposobni da prepoznaju različite oblike nasilja.
„Ono što me pozitivno iznenadilo jeste da su jako upoznati, umeju da razlikuju i da prepoznaju i psihičko, i fizičko, i seksualno, i emocionalno, i ekonomsko nasilje“, navodi Jakovljević.
Na pitanje koji oblik nasilja najčešće prepoznaju i o kojem su hteli da razgovaraju, Jakovljević kaže da ovi srednjoškolci podjednaku pažnju posvećuju i fizičkom i psihičkom nasilju.
„Negde jednako zastupaju oba oblika i vide ga kao nasilje nad ženama“, dodaje Jakovljević.
Govoreći o percepciji rodno zasnovanog nasilja, Jakovljević navodi da su ovi mladi pokazali da uočavaju razlike u rodnim ulogama i da smatraju da upravo te razlike doprinose nasilju nad ženama.
„Negde prepoznaju uzroke, prepoznaju da to što se ranije smatralo da žena treba da bude fina, smerna i da trpi, da ove nove generacije, što sam mogla od njih da čujem, ne razmišljaju tako. Svesni su svojih prava, odnosno ženskih prava. Poznaju nasilje, definitivno. Oni znaju šta nije i vrlo su osetljivi na te suptilne oblike nasilja prema ženama. Definitivno mogu da ga prepoznaju, imaju sluha, imaju empatije, uviđaju gde je problem, gde je uzrok“, navodi Jakovljević.
Dodaje da su srednjoškolci pokazali da imaju ideju kako se boriti protiv ovog društvenog problema.
„Naročito podizanjem svesti, pričanjem i preventivnim radom. Da sa negde mlađim uzrastom vide kao prvi stepen rešenja za ovu pojavu.“
Kao ključni korak ka promeni stavova mladih generacija o rodnoj ravnopravnosti, Jakovljević vidi ulaganje u preventivne programe.
„Gde bi se radilo sa što mlađim uzrastom, da te rodne uloge budu drugačije raspoređene, da se negde naša kultura vremenom menja. To ćemo postići tako što ćemo raditi sa ovim novim mlađim generacijama koje će, verujem, doneti neke promene, a sutra već i u zakonodavnom pogledu i u institucionalnom. Moja preporuka jeste podizanje svesti o značaju problema, sa posebnim akcentom na preventivnom radu“, podvlači Jakovljević.
Dunđerin: Umetnost kao vid prevencije nasilja – oslobađajuća i terapeutska moć
Akademska slikarka Miljana Dunđerin, koja ima višegodišnje iskustvo u radu sa decom i mladima i na temu nasilja nad ženama, a koja je bila jedan od mentora u radionicama sa srednjoškolcima, kaže da ju je rad sa ovom grupom učenika izuzetno pozitivno iznenadio, naročito zbog njihove zrelosti u promišljanju stvarnosti.
„Rezultat koji sam postigla sa srednjoškolcima je prevazišao sva moja očekivanja. Sa tako malo rada, takve velike rezultate nikad nisam postigla. Nisam ni znala da postoji prvo toliko dece koja pohađaju ovde srednju školu, a da su toliko talentovani i nadareni za umetnost. S druge strane, taj njihov talenat je stvarno ostao u senci u odnosu na njihovo zrelo promišljanje stvarnosti. To promišljanje stvarnosti, ta sloboda da se o toj stvarnosti govori na pravi način, da tu nema zadrške da li je to nešto što treba da se kaže u javnosti ili ne, je mene stvarno toliko oduševilo, da sam jako ponosna što sam njih uopšte mogla da imam na jednom mestu, da radim sa njima i da vidim njihov rezultat“, ističe Dunđerin.
Govoreći o razlikama između radionica sa srednjoškolcima i onih prethodno sprovedenih sa studentima, Dunđerin ukazuje da su temu nasilja obrađivali na drugačiji način.
„Studenti su u pristupu same teme bili jako morbidniji u likovnom pristupu. Njihova izuzetna estetika jedne agresije, jednog duševnog patosa, jedne teskobe psihičke se osećala u njihovim radovima, koja je prilično uznemiravala svakog posetioca, što je negde možda i dobar, da kažem, postupak. Sa druge strane, kod srednjoškolaca ima istu težinu patosa, ali su bili toliko kreativni, da njihove radove svako može da poželi da ima u svom prostoru i da koristi.“
Dunđerin smatra da umetnost i te kako može biti jedan od načina u prevenciji nasilja nad ženama.
„Umetnost je vid duhovne terapije i ona stvarno ima jedan jako zdrav medikament koji ne ostavlja posledice na čoveka. Upotreba umetnosti nikada na čoveka ne može da ostavi nijedan negativan faktor“, smatra Dunđerin.
Prema njenim rečima, umetnost omogućava introspektivno posmatranje.
„Koliko god da je dekorativna i estetska, umetnost sadrži mnogo elemenata introspekcije, te osoba koja prolazi kroz taj proces dolazi do oslobađanja osećanja i emocija koje nosi u sebi. Iz tog razloga smatram da je umetnost uvek dobar način u prevenciji“, uverena je Miljana Dunđerin.
Dunđerin posebno naglašava važnost kombinovanja formalnog i neformalnog obrazovanja u podizanju svesti mladih o temi nasilja.
„Formalno obrazovanje je na prvom mestu za svaku omladinu, ali mora se voditi računa i o neformalnom obrazovanju. Deca koja pohađaju škole treba dodatno da se obrazuju na neformalan način o određenim ciljnim problemima. Školi je potrebno mnogo vremena da promeni sistem udžbenika i rada u nastavi, dok neformalna nastava omogućava slobodniji pristup, oslobađajući mlade od stega koje su vezane za učionicu kao jedan suvoparni momenat edukacije“, zaključuje Miljana Dunđerin.
Emisiju poslušajte ovde:
Radionice i izložbu sproveo je Domovik u saradnji sa „Akvarijusom“ i deo su projekta „Rešavanje uticaja rodno zasnovanog nasilja na Kosovu i osnaživanje preživelih da se bore protiv stigme i javno govore“. Projekat podržava britanska ambasada u Prištini, a sprovodi ga The Foundation House u partnerstvu sa UN Women Kosovo.
