Prištinskim institucijama poručio je da ne deluju jednostrano i nekoordinisano, već da slušaju međunarodne partnere i da bilo kakve odluke o tome donose u okviru dijaloga.
Stano je istakao da postoje stalne rasprave o tom pitanju, kontinuirane diskusije, i ponovio stav Evropske unije da treba izbegavati jednostrane, nekoordinisane korake, kao i da bi o tom pitanju trebalo da se razgovara u okviru dijaloga.
„To je stav svih partnera i saveznika vlasti u Prištini, da bi učinile veoma dobru uslugu sebi i svom narodu kada bi slušale i čule poruke partnera i saveznika“, rekao je Stano.
Jednostrani koraci bi imali negativne posledice
Na pitanje albanskog novinara šta bi se desilo ukoliko bi se most otvorio pre novog sastanka, Stano je rekao da EU više voli da ne spekuliše o scenarijima šta ako i da se angažuje sa partnerima i na Kosovu i u međunarodnoj zajednici kako da se izbegnu bilo kakvi nekoordinisani jednostrani koraci koji bi mogli da imaju negativniji uticaj i posledice, ne samo po pogođene zajednice, već i na administraciju u Prištini.
„Ne postoji datum koji bih sada mogao da saopštim, ali stav EU i svih drugih partnera Evropske unije je vrlo jasan kada je u pitanju kako da se pozabave pitanjem ponovnog otvaranja mosta, a to je da se razgovara sa Prištinom i međunarodnim partnerima“, rekao je Stano.
Glavni most na Ibru deli Kosovsku Mitrovicu na južni deo grada, gde žive Albanci, i severni deo, u kojem 95 odsto stanovništva čine Srbi.
Albanci su više puta preko tog mosta pokušavali da upadnu u severni deo grada gde žive Srbi, zbog čega je dolazilo do sukoba, a most neprekidno čuvaju italijanski karabinjeri iz sastava Kfora.
Vlasti u Prištini najavljuju njegovo otvaranje, čemu se oštro protive EU, OEBS, Euleks, Kfor, SAD, navodeći da ta tema mora da bude deo dijaloga Beograda i Prištine uz posredstvo EU.
